Valter pre Valtera

Monografiju je objavio Službeni glasnik, a predstavljena je u Jugoslovenskoj kinoteci.

– Ovo je knjiga o legendi koja nadilazi film. Ovo nije samo putovanje kroz kinematografiju SFR Jugoslavije, nego ozbiljan omaž državi, svetu i čoveku kojih više nema. Ovo je knjiga o beskrajno zanimljivim anegdotama, koja razbija predrasude o diktatorskom režimu i iz koje se može videti kakav su status glumci u njemu imali. Pošto je Bata Bata samo sa Lulom i njihovim prijateljima, ova knjiga je drugačija od svih koje će se pojaviti povodom godišnjice Batine smrti. Književno vredna, govori o čoveku koji nas je kao kulturu zadužio – rekla je Jelena Trivan.

Reditelj Strahinja Straja Rodić i autor monografije Radoslav Lale Vujadinović govorili su o druženju i odrastanju na Čuburi sa Batom Živojinovićem gde je „rođen Valter“ mnogo pre Živojinovićeve filmske karijere. Milan Vlajčić, filmski kritičar, rekao je da je Vujadinovićevu knjigu „pročitao za tri večeri sa velikim uzbuđenjem, jer to nije naivna knjiga o nekom glumcu, nego štivo u kom su naši životi“.

Iako obiluje biografskim podacima, ova monografija nije klasična biografija ni hronologija Živojinovićeve karijere, nego mozaik sećanja protkan zanimljivostima i anegdotama kroz svedočenja njegove porodice, drugova i prijatelja iz mladosti, kolega, glumaca, reditelja, kritičara… „Odavno sam svestan da će me se ljudi sećati kao Valtera, verovatno mnogo više nego nekog Bate Živojinovića, filmskog glumca. Takav je život u koji ne može baš sve da stane, ponekad i mimo sopstvene želje… Ali, Lale, moj klinac iz ulice, obradovao me je svojim rukopisom u kome sam onaj Bata, Krstaš, vođa ljutih momaka sa Crvenog krsta, po čemu me se danas malo ko seća, a što je bilo najlepše vreme moje mladosti“, rekao je Velimir Bata Živojinović, koji je tokom 60. godišnje karijere snimio rekordna 274 filma i 15 serija, u kojima se ogledao u svim glumačkim žanrovima.

Predstavljanje je pratio mali incident – Božidar Zečević, autor neobjavljene monografije o Bati Živojinoviću, najavio je eventualnu zaštitu autorskih prava. Radoslav Lale Vujadinovića objasnio je da je za rad na knjizi imao dozvolu Batinog sina Miljka Živojinovića.