Vanvremenski glas Mire Furlan u dokumentarnom filmu Sava

Šesnaestodnevno putovanje ovog filma počelo je 2. septembra u Kranjskoj Gori i završava se u četvrtak, 15. septembra u 19:00 časova u bioskopu Fontana u prisustvu reditelja Metjua Somervila i montažera Gorjana Atanasova.

Film je dobro prihvaćen na filmskim festivalima u regiji, igrajući na filmskom festivalu u Sarajevu i Beldocsu 2021. godine, osvojio je brojne nagrade i stigao do publike u Argentini, SAD-u i Egiptu.

Sniman je na lokacijama širom Slovenije, Hrvatske, Bosne I Hercegovine i Srbije.

„Ako želimo da imamo ikakvu šansu za preživljavanje, onda svi moramo da radimo zajedno i da se ujedinimo oko prirode umesto oko nacije“, kaže Metju kome je reka Sava postala fokus i način da istraži regiju kroz nepristrasni, refleksivni i duhoviti pristup. Mira Furlan, velika i nažalost rano preminula glumica, gledaoce vodi nizvodno unoseći elemente svoje lične priče.

Ovo je prvi dokumentarac Somervila koji ima diplomu dokumentarnoga fotografa sa Univerziteta Falmouth u Londonu. Fascinacija režisera ex Jugoslavijom i ljudima koji žive uz reku Savu je nastala tokom njegove posete EXIT festivalu u Novom Sadu, gde je proveo neko vreme istražujući okolinu. Pošto se upoznao sa istorijom ovih naroda, politikom i socijalnim životom u bivšoj Jugoslaviji, 2013. godine Somervil započinje svoje putovanje kolima od Londona do Beograda putujući kroz sela i gradove duž reke.

“Hteo sam da pokažem kako je priroda veća od svake nacije i da će reke teći još dugo pošto nas ne bude. Reke spajaju ljude više od bilo kojih zastava, kulturnih običaja ili krvnog srodstva. Sa ovim filmom sam hteo da ilustrujem kako najduža reka u bivšoj Jugoslaviji spaja ljude i posle promena granica. Ja sam anti-nacionalista i ljubitelj prirode. Verujem da su ljudi često izmanipulisani i podeljeni od strane političara i medija koji utiču na kolektivnu svest mase i naroda. Želim da ljudi slušaju jedni druge. Želim da uspore, da prihvate jedni druge i da se druže u prirodi“, kaže Somervil.

Somervil je 2019. godine upoznao Gorjana Atanasova, makedonskog montažera koji je u to vreme bio na postprodukcijskim master studijama u školi Met Film u Londonu. Atanasov se uključuje u projekat kao montažer i jedan je od koproducenata filma (Ortak Films). Zajedno, odlučuju da reci daju glas kako bi povezali ljude koji žive uz Savu. U nameri da pronađu ženskoga naratora sa zrelim glasom, Somervil stupa u kontakt sa jednom od najvećih zvezda jugoslovenske kinematografije sa karijerom i u Holivudu, Mirom Furlan. Na njegov mejl Furlan odmah odgovara: „Dragi Metju, veoma sam počastvovana i sretna što ste se setili mene za ovaj predivan projekat. Cijeli se moj život izgleda svodi na borbu protiv podjele i inkluzije. Mogla bih potpisati svoje ime ispod vaše rečenice o prirodi i da ljudska povezanost mora biti iznad svih ovih opasnih predstava o nacionalnosti. Kao jedan od stanovnika bivše Jugoslavije koja je izgubila svoju zemlju zbog tog besmislenog rata (koji je naravno nametnut zarad profita neke nove elite), zahvaljujem Vam se na ovom projektu. Jednom rečju. Da. Biću počastvovana da radim sa Vama na ovom filmu.“

„SAVA je svedok ljudske povijesti, provodnik Istoka i Zapada, razdelnica velikih carstava i zajednička nit među narodima. Nekad najduža reka u Jugoslaviji, ona razgovara sa svojim ljudima koji dele sjećanja, snove i vizije budućnosti na 990 km dugom putovanju nizvodno. Ona je Sava.”

Nakon godinu dana intenzivnih kontakata putem onlajn platformi Mira Furlan stiže u London kako bi snimili njenu naraciju. Za vreme pandemije uspevaju da urade još jedno snimanje putem zooma – Mira Furlan iz svoje kuće u Los Anđelesu, a Gorjan i Metju iz Londona. „Od septembra više nismo mogli da stupimo u kontakt s njom. Nažalost, Mira je preminula. Ovaj film je posvećen njoj i našoj neverovatnoj saradnji sa jednom velikom umetnicom.“ kaže reditelj Somervil.