Izdavačka kuća Clio predstavila je juče zbirku eseja teatrologa, profesora Fakulteta dramskih umetnosti, umetničkog direktora Bitefa i direktora Međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara Ivana Medenice pod nazivom „Tragedija inicijacije ili nepostojani princ“.
U ovoj knjizi, koju je Clio, u saradnji sa FDU, objavio u svojoj ediciji „Ars“, Medenica je odabrao šest drama – od antike do romantizma, u kojima se „ritual“ ulaska u zrelost mladih junaka, u velikoj većini prinčeva, završava tragično.
– Polazište ove knjige je Hamlet. Zato je i na naslovnoj strani jedan od radova velikog francuskog romantičarskog slikara Ežena Delakroa o ovom Šekspirovom junaku. Ovo je esej o Hamletu i njegovim „ogledalima“. Svi ostali likovi, osim Hipolita, su varijacija na njega. Jedan od glavnih Hamletovih problema je pitanje zrelosti. On je tragički obrazac ulaska mladog muškarca u život, koji je u mnogim kulturama prate socijalni i religijski rituali. To je intimistička, egzistencijalna tema. Ovde sam uzrast lika nije predmet istraživanja, nego njegova egzistencijalna zaglavljenost u tranziciji iz dečaštva i mladosti u zrelo doba, a tragedija inicijacije nije žanrovski obrazac, jer u ovoj knjizi nisu samo tragedije, nege i komedije i tragikomedije – rekao je Ivan Medenica na predstavljanju knjige u Redakciji Clia.
On je tragička dramska sazrevanja analizirao u Euripidovoj tragediji „Hipolit“, Šekspirovom „Hamletu“, Molijerovom „Mizantropu“, drami „Lorencaćo“ Alfreda de Misea, Šilerovom „Don Karlosu“ i Bihnerovom komadu „Leon i Lena“.
– Iako svi ovi komadi imaju osobenosti kad je reč o stilsko-žanrovskim obrascima kojima pripadaju: antička tragedija, elizabetanska tragedija, klasicistička komedija, romantičarska tragedija i tragikomedija – oni ovde imaju jedno univerzalno tragičko jezgro. Ono se svodi na uzvišenost junaka koji neće da poklekne pred za njega spornim zahtevima sveta odraslih i njegovu gordost iskazanu u beskompromisnom odbacivanju društvenih neminovnosti i čvrstih konvencija vremena u kome žive – objašnjava Medenica.
On priznaje da je lista dramskih dela u knjizi „nepotpuna“, jer se strogo držao kriterijuma da junaci budu mladi muškarci, po mogućnosti plave krvi – jedino Molijerov Alsest nije princ, da svi autori budu zastupljeni jednim delom i da su 18. vek i romantizam kraj tragedije kao takve, jer tada počinje njeno „postepeno rastakanje i preobražaj u srodne, ali ipak drugačije žanrove“. Napominjući da su za nastanak ove studije presudnu ulogu imali njegovi profesori Mirjana Miočinović, Ognjenka Milićević, a posebno Jovan Hristić sa delom „Čehov dramski pisac“, Medenica je najavio moguć nastavak knjige, iza koje stoji višegodišnje istraživanje i iščitavanje „brda literature“ po bibliotekama, jer je opšte poznato da se samo bibliografija o Hamletu, po broju strana, meri sa telefonskim imenicima nekih evropskih metropola.
Mala prekretnica u teatrologiji
Reditelj i urednik Cliove edicije „Ars“ Nebojša Bradić ocenjuje da „u istoriji pozorišta, pogotovo kod nas, nije bilo ovakvih knjiga, kakva je Medeničina studija, koja je podsticaj ne samo čitaocima, nego i kreativcima za ponovno čitanje dela, ali i za rad na scenama širom Srbije“. Bradić ističe da Medenica „pišući o klasičnom pozorištu promoviše i ovo vreme kroz likove trajnih vrednosti iz svetske literature“. Prema Bradićevim rečima, ova knjige je „mala prekretnica u teatrologiji“ i spada u dela koje su čitaocu „saputnik, sagovornik, partner, neko sa kim će se ponekad i svađati“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.