Subotica će od 25. do 30. septembra po 23. put biti domaćin Međunarodnog festivala pozorišta za decu na kome će se okupiti umetnici, pozorišni stručnjaci, studenti pozorišnih škola iz svih delova Evrope i sveta.
Od prijavljene 234 predstave iz 53 zemlje u takmičarskom programu Festivala biće izvedeno 16 predstava iz: Indonezije, Kanade, Kolumbije, Hrvatske, BiH, Crne Gore, Slovenije, Poljske, Rumunije, Rusije i Srbije, najavljeno je juče na konferenciji za novinare u Kulturno-prosvetnoj zajednici Srbije.
Prema rečima direktora i selektora Festivala Slobodana Markovića, ovogodišnja pozorišna smotra za decu do 18 godina biće žanrovski raznovrsna – biće opere, baleta, teatra senki, kao i dobre srpske produkcije. Predstave će se igrati u Dečijem pozorištu i Pozorištu „Deže Kostolanji“. Marković kaže da je „u pozorištu dozvoljeno sve, osim da predstava bude dosadna“, a da „ove, kao i prethodnih godina, na Festivalu u Subotici neće biti dosadno“.
Tročlani žiri u sastavu: teatrolog i pozorišni kritičar Adrijana Teodoresku (Rumunija), reditelj, glumac i profesor lutkarstva na Fakultetu primenjenih umetnosti Dragoslav Todorović (Srbija) i kulturolog Darija Ivanova (Ukrajina), odlučivaće o nagradama: Gran priju za najbolju predstavu u celini, nagradama za najbolju režiju, scenografiju, originalnu muziku, estetsko i tehnološko rešenje lutaka, glumačko-animatorsko majstorstvo i specijalnoj nagradi za originalnost i fantaziju.
U pratećem programu biće izvedene tri predstave iz Letonije, Crne Gore i Srbije. Kako je najavljeno, deo festivalskih predstava reprizno će se igrati i u drugim mestima Srbije.
– Posle 23 godine postojanja jasno je da festival u Subotici postaje svetska adresa. Festival postaje škola kako za lutkarsko pozorište uopšte, tako i za dečiju publiku, jer fascinacije iz detinjstva ostaju za ceo život. Možda nećemo imati baš muzičke stvaraoce u skorijoj budućnosti, ali ćemo imati obrazovanu i vaspitanu pozorišnu publiku. Ovaj festival je preteča budućeg fakulteta za lutkarstvo, jer se na njemu razmenjuju i prodaju ideje, što je za mene kao stvaraoca veoma značajno – kaže pesnik LJubivoje Ršumović, predsednik Saveta Međunarodnog festivala pozorišta za decu u Subotici i prvi čovek KPZ Srbije.
Igor Bojović, član Saveta Festivala i vd direktora Pozorišta „Boško Buha“, istakao je da Festival u Subotici ima značajno mesto na festivalskoj mapi sveta i da je postao član Međunarodnog udruženja lutkara pre Srbije. On je ukazao na važnost pratećih menifestacija: Osmog međunarodnog foruma za istraživanje pozorišne umetnosti za decu i mlade, koji od ove godine nosi ime nedavno preminulog profesora Henrika Jurkovskog, kao i izdavaštva, izložbi, filmskog programa, lutkarskih i drugih radionica, programa „Trgovi i ulice“….
Tema ovogodišnjeg Međunarodnog foruma je „Mit u savremenom pozorištu za decu“. Odabrano je 18 radova čiji autori dolaze iz: Indije, Grčke, Indonezije, Izraela, Irana, Meksika, Mađarske, Nigerije, Norveške, Ukrajine i Srbije. Na izložbi „Festivalski plakat“ biće izloženi radovi studenata FPM u Beogradu koji „dizajniraju ovogodišnji Festival“, dok će filmski program u bioskopu na Otvorenom univerzitetu biti posvećen delu reditelja, scenariste, snimatelja i Subotičanina Petra Lalovića (1932-2015).
Svi programi Međunarodnog festivala pozorišta za decu su besplatni.
Kultura kao žrtva politike
Da je „kultura žrtva politike“, prema rečima Slobodana Markovića, potvrđuje i slučaj Međunarodnog festivala pozorišta za decu u Subotici, koji je zbog neblagovremenog raspisivanja konkursa u Ministarstvu kulture Vlade Srbije, ove godine morao da bude „pomeren“ od maja za septembra. Zbog „kulturne seče“, Festival je od Pokrajinskog sekretarijata za kulturu umesto četiri dobio samo jedan milion dinara, a od Grada Subotice manje od 27 odsto sredstava, ali je pomoć stigla iz Delegacije EU u Srbiji. Zbog finansijskih problema „jedan festivalski dan je skraćen“, a sva pozorišta na njemu učestvuju o svom trošku, što važi i za učesnike međunarodnog foruma. Marković kaže da ni posledice ograničenog budžeta organizatora nisu umanjile interesovanje za Festival u Subotici, na koji Pozorište iz Rige, koje nastupa u pratećem programu, dovodi 40-točalnu trupu. Vlast, prema njegovim rečima, nije imala razumevanja ni za otvaranje lutkarske akademije, na kojoj bi se po uzoru na Prag i San Peterburg, obrazovali marionetisti, kao ni za muzej na koji čeka više od 500 lutaka iz dosadašnjih takmičarskih programa na Festivalu.
Hrstiću i Kutikjuu nagrade „Mali princ“
Na svečanom otvaranju u subotičkom Narodnom pozorištu biće uručene i Nagrade za životno delo „Mali princ“ koje Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici dodeljuje za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu. Ovogodišnji dobitnici su poznati srpski kompozitor Zoran Hristić i italijanski pripovedač, glumac i pozorišni reditelj Mimo Kutikjo. Dolazak gosta iz Italije, koji potiče iz porodice istaknutih lutkara i jedan je od poslednjih naslednika tradicije sicilijanskog lutkarstva (Opera dei Pupi), zbog njegovog zdravstvenog stanja nije potvrđen. Mimo Kutikjo je osnivač Pozorišta lutaka „Santa Rozalija“ u Palermu i asocijacije za očuvanje umetnosti sicilijanskog lutkarstva. Pojavio se u trećem delu kultnog Kopolinog filma „Kum“, kao i u filmskim delima Đuzepea Ferare i filmovima „Terraferma“ (2011) i „Cha cha cha“ (2013).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.