Važna je duhovna ravan

… arheologu Miomiru Mišku Koraću zbog celokupnog doprinosa afirmaciji arheologije i podizanju svesti o značaju kulturnog nasleđa, što je posebno vidljivo na primeru lokaliteta Viminacijum.

Budući da je reč ozbiljnom priznanju koje će biti dodeljeno i ove godine na 25. Raškim duhovnim svečanostima, a da su kriterijumi za njegovo dodeljivanje izuzetno visoki, pitali smo prošlogodišnjeg dobitnika Miomira Koraća kako na to priznanje gleda danas.

– Još su Rimljani napravili nešto što se zove ornatus ornamentis, što bi slobodno moglo da se prevede kao „odlikovan odličjima“. Dakle, svaka nagrada je nekakav vrh nečega, i onda ste, naravno, uvek egzaltirani i ushićeni njome. Onda gajite iluziju da su i drugi ushićeni time kako se vi osećate, a neki put to baš i nije tako. U ovom slučaju, to što je vezano za Stefana Prvovenčanog jeste nešto što je u određenom istorijskom momentu bilo pravljenje novog izvornog istorijskog koda za nešto što će se desiti. Dakle, ako primate takvu nagradu, onda vas i to dodatno čini egzaltiranim i ushićenim, a nadam se da prenosite deo te ushićenosti na druge da bi važnost tog priznanja preneli drugima, jer niste vi prvi dobili tu nagradu, niti ćete biti poslednji koji će je dobiti. Onda ste zajedno sa onima koji su pre vas dobili ovo priznanje, a to su sve zaista sjajna imena koja su zadužila našu kulturu – kaže Korać za Danas.

* Sećamo se da ste prošle godine skroman novčani iznos nagrade pokloni porodici Vuković sa četvoro dece koja se školuju. Reč je o odličnim studentima i učenicima…

– Mislim da je, kada primate nagradu, u celoj toj priči važna duhovna ravan. Nagrada neki put ima, neki put ne, a u ovom slučaju je imala taj materijalni deo. To je prosto bila moja želja: ja sam dobio nešto, ne mogu da dobijem baš sve, to drugo je namenjeno za nekog drugog kome je potrebnije. Ako ste nešto napravili, pa dobili nagradu za to, pa od tog dela nagrade dali nekom kome je to potrebno, to vas onda vodi ka harmoniji.

* Da li priznanja poput „Stefana Prvovenčanog“ doprinose afirmaciji arheologije?

– Svakako. Bavim se arheologijom, onda se nagrada vezuje za moje ime, pa za oblast kojom se bavim. Pa stižete na drugu ravan da kažete: „Ja pripadam čuvenoj beogradskoj arheološkoj školi koju je ustanovio jedan Mihailo Valtrović, koji je opet jedan od utemeljivača Srpskog učenog društva iz koga će posle izaći Srpska akademija nauka i umetnosti, a on će imati još jednog možda i slavnijeg učenika Miloja Vasića, koji će proslaviti našu Vinču svuda po svetu.“ Vidite, šta sve ima u vama kad se probudi, ko se sve javlja.

* Kako vidite stanje u našoj nauci i kulturi danas?

– Jedan sam od onih koji misle, a sigurno nisam usamljen, i tada na dodeli sam to rekao, da su u našem, a i u drugim društvima, ministarstva kulture i nauke najvažnija, jer je ljudima koji se bave kulturom i koji se bave naukom granica nebo. Vi možete da ih platite, da ih nagradite ili ne nagradite, ali oni će raditi to za šta su stvoreni. Onda će ih jednoga dana neko pominjati bez obzira da li su nagrađeni ili nisu. Dakle, moja poruka je – bavite se kulturom, bavite se naukom, od toga nećete samo vi imati koristi nego i svi oko vas, a onda ćete napraviti i bolje društvo u kome živite.

U susret Svečanostima

Ovogodišnje Raške duhovne svečanosti održavaju se 25. put, a za jubilej organizatori pripremaju niz iznenađenja koji će ovu uglednu kulturnu manifestaciju predstaviti u još boljem svetlu. Namenski tome služe aktivnosti „U susret Svečanostima“, na kojima se promovišu programi i učesnici RDS. Ovogodišnja promocija započela je na beogradskom Sajmu turizma, nastavila se premijerom dokumentarnog filma „Zarobljeno vreme“ pre mesec dana u Raški.

Intervju je deo projekta „Poruke jednog jubileja“, koji se sufinansira sredstvima Opštine Raška. Stavovi izneti u tekstu odgovornost su Redakcije