Veče poezije pesnika Marka Miloševića u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda: Kao u filmu „Nebo nad Berlinom“ ništa nije važnije od susreta muškarca i žene

Pesnik čije stihove govore najbolji glumci sa ovog prostora, Boris Isaković, Goran Bogdan, Izrudin Bajrović, Tihomir Stanić, Tanja Bošković, Vanja Ejdus, Gordan Kičić, Nela MIhailović, Radoje Čupić, Branimir Popović, Dubravka Drakić, Vanja Milačić, Ivana Mrvaljević, Tarik Filipović, Dino Bajrović, Goran Sultanović…, ali i legendarni jugoslovenski i hrvatski košarkaš Dino Rađa.., i ovog puta priredio je publici svojevrsni praznik poezije.

Kako je ocenio romansijer i pesnik Dragan Jovanović Danilov, nimalo ne čudi što su pesme Marka Miloševića počele da privlače pažnju i da postaju sve popularnije jednom širem krugu čitalaca, ili bolje reći slušalaca, što je u vremenu kada se poezija sve manje čita svojevrstan fenomen.

– Ovaj pesnik zagovara kult govorenja poezije i živ susret sa publikom kojom prilikom insistira na tajanstvenim telepatijama između pesnika i slušaoca, te sa aktivnim učešćem poezije u jeziku plemena. U Miloševićevim zbirkama pesama „Kroz život dušom“, „Pobeda sebe“ i „Zahvalan“ sve je u funkciji jednog rapsodičnog obraćanja neumrlom plamenu života i priči o muškarcu i ženi. Prisetimo se, u filmu „Nebo nad Berlinom“ Vima Vendersa postoji rečenica: „Ništa nije važnije od priče o muškarcu i ženi“. Ima odista neke aromatične, neprevrele, neutaženo mladićke rečitosti koja bogato pulsira u tim pesmama, iako je Marko čovek u zreloj dobi, i ima nečeg od čiste spoznaje liričnosti u nama i oko nas.

Milošević, prema rečima Danilova, vraća nas dojmovima koji su nas napustili još od praznika romantičarskih vremena i otuda je razumljivo da se čitaoci i slušaoci ove poezije s njom identifikuju što predstavlja onaj svečani čin čitanja i slušanja poezije. U ovoj novoj knjizi pesama „Kaput“, kako ističe, unekoliko dolazi do izvesne korekcije i nadogradnje ranijih pesničkih iskustava. Naime, ovom knjigom prohode bolnije i teže pesme koje imaju jednu novu, drugačiju fakturu, složeniju ikoničku strukturu i dublju liniju intimne ispovesti.

– U sferi Miloševićevih poetskih slika, pesme „Kaput“ i „Muzej moje duše“ donose jednu drugačiju meru poetskog izricanja u ovom svetu bez milosti. Antologijska pesma „Muzej moje duše“ na originalan način donosi ono što on naziva „mog života postavka“. Sa stegnutim srcem ovaj pesnik ispisuje svoju najostvareniju pesmu „Kaput“, kao bolnu i uzvišenu kantilenu.

Zbirka pesama „Kaput“, ocenjuje Danilov, sabiralište je čitavog niza izvanrednih pesama. Pored pomenutih pesama „Kaput“ i „Muzej moje duše“, tu je i prelepa ljubavna pesma „Noć pored tebe“ ili pesme „O mojim pesmama“, „Ljubio sam stranca“, „De baš tebe nađoh“, i „Praštanje“, u kojima je Milošević ispoljio visok vektor pesničke osetljivosti. U pojedinim njegovim pesmama pronalazimo i religioznu upitanost, a u pesmi „De baš tebe nađoh“ temu, kao poštenje čistog muškog prijateljstva. Knjiga koja je pred nama najviše nam donosi tamo gde se pesnik usmerio na prostore intimnog kruga i unutrašnjeg oka. U tim pesmama on dospeva do najvišeg stepena pesničke obnaženosti.

I u zbirci „Kaput“, prema rečima Danilova, Milošević je ostao pesnik produženog romantizma koji nastoji da, novalisovski rečeno, iznova romantizuje ovaj podemonjeni svet.

– Ali ono što je najlepše jeste to što Milošević ume da kao kakvim začinom, solju ili zelenim biberom, začini svoje pesme i zrnom samo njemu svojstvenog humora koji nije niotkud preuzet već je organski deo njegovog bića. Uprkos svemu, jedno vedro pesničko pouzdanje odjekuje iz ovog Miloševićevog kanconijera, svakako najuspelijeg i najostvarenijeg u njegovom dosadašnjem pesničkom bavljenju. Pesme koje su nekada silazile sa usana Slobodana Markovića, Miroslava Antića i Pere Zupca, sada na jedan poosobljen i drugačiji način silaze sa usana iz iz duše Marka Miloševića koji se u tom krugu svojih pesama kreće šarmantno i sigurno kao u kakvom vlastitom pozorištu – smatra Dragan Jovanović Danilov.

Istine trenutka

„Zapamtite … moje pesme su istine trenutka u kome su nastale“, a ovaj autopoetički stih, kako ističe Danilov, na najtačniji i najlepši način govori o tome kako nastaju pesme Marka Miloševića.
Jedna od ključnih odrednica ovog pesnika je i to što je on iz svog pesničkog entuzijazma koncipirao dva jedinstvena projekta – jedan je poezija na filmu, a drugi je humanitarni, i u njemu učestvuju glumci i javne ličnosti koji njegove stihove govore na pesničkim večerima. Sav prihod od prodaje knjiga i novac od ulaznica uplaćuje se u humanitarni fond u gradu u kojem se održava događaj.