Večera umesto predstave i štikle na klaviru

Ivana Vujić, upravnica Narodnog pozorišta, nije juče bila dostupna za to, to jest, povodom slučaja gala večere koja je organizovana na Velikoj sceni te kuće i fotografija sa tog događaja koje su izazvale burne reakcije na društvenim mrežama.

Jedan od snimaka na kojem gošća pozira s cipelom na štiklu oslonjena na dirke koncertnog klavira posebno je izazvala niz negativnih komentara.

Na društvenim mrežama stoji i da je događaj upriličen povodom promocije internacionalnog modnog časopisa Buro za koji je Srbija nedavno dobila franšizu i da je sva prilika da su na račun Narodnog pozorišta uplaćeni veliki novci.

Međutim, za bliže detalje o svemu ovome Ivana Vujić nije bila dostupna jer je, kako je rekla, na sastanku i u poslu, toliko da joj nije odgovaralo ni da se pitanja Danasa pošalju SMS porukom. Reakcije na fotografije sa večere na društvenim mrežama među poslenicima kulture su uglavnom bile: „sramno“, „kafana umesto predstave“, „apokalipsa“, a mnogi su se zapitali i da li baš svaki prostor treba komercijalizovati ili ipak postoje neka, ako bi se tako moglo reći, „sveta mesta“.

Zamoljena da prokomentariše večeru u pozorištu, kompozitorka Ivana Stefanović za Danas kaže da razume nedostatak novca pa čak i komercijalizaciju, ali i da za to postoje granice.

– To je još uvek nacionalni teatar, koji se verovatno muči sa budžetom i verovatno mu nikad nije dovoljno para za sve projekte koje planira i taj deo razumem, čak mogu da razumem do jedne mere i tu komercijalizaciju, ali zaista na jednom ograničenom nivou. S druge strane, svaki organizam ima srce. To srce u slučaju Narodnog pozorišta je scena. Dakle, to je jedan prostor u koji se ne puštaju ni virusi, ni gosti, zato što onda taj organizam mre. Na sceni se dešavaju jako važne stvari i one spadaju čak i u one koje nisu samo stvar dobrog izvođenja ili lepog pevanja ili dobre glume ili odlične režije, nego zaista stvar duha. Kada dođe do ovakvih upada, on se remeti. Dakle, ja se bojim da su ovakve stvari fatalne za institucije kulture jer su institucije kulture užasno osetljiva bića. Nisu to samo zidovi, nisu čak ni samo ljudi, nego njihov proizvod, proizvod njihovog duha i to je ono što je ugroženo – konstatuje Stefanović.

Dramaturškinja i pozorišna kritičarka Aleksandra Glovacki smatra da je nedopustivo da se institucije kulture profanišu i ceo slučaj ovako komentariše:

– Veliko ždranje na sceni Nacionalnog teatra! Smatram da se institucije kulture ne smeju profanisati, da u tom smislu nisu na prodaju, jer se logično nameće pitanje granice prodaje. Gde je granica? Ako može večera, može i svadba, slava? A šta ako neki bordel ponudi više? Kultura je obazrivo uzgajanje, od biljaka do duha. Između ostalog podrazumeva i čupanje korova. Ova večera široko otvara vrata korovu – ističe Aleksandra Glovacki.

Reditelj Andraš Urban kaže da misli da su događaji ovakvog tipa, nažalost, česti u našim pozorištima.

– Sad imamo ovaj slučaj i bukvalno ne znamo kome se izdaje sala i za šta, a sigurno je da svi Narodno pozorište gledamo sa nekom specifičnom pažnjom. Pozorište bi trebalo da bude hram kulture, a ne da služi za komercijalne svrhe. Naravno, nije sve tako jednostavno, jer svi znamo da su kulturnim ustanovama sredstva veoma potrebna, ali ne po svaku cenu. Uz to, činjenica je da je jako iritantna fotografija sa štiklama i klavirom – zaključuje Andraš Urban.

– To se desilo i teško da mogu ja, a mislim i većina zaposlenih, da vam kaže kako i šta, kad je to aranžman o kojem brine menadžerstvo kuće – kaže za Danas kostimografkinja u NP Marina Medenica i dodaje – Ja lično sam stvarno iznenađena bez obzira na novac jer mislim da je od svega toga mnogo vrednije da se uspostave kriterijumi za koje prilike se iznajmljuje scena, šta se tu dešava, a pri tom imamo naslove predstava koje su odlične a koje mesecima ne igraju. Kao član kuće mislim da je mnogo dragocenije od bilo kog novca da igraju naše predstave – poručuje Marina Medenica.

Preksinoć u Narodnom pozorištu na Velikoj sceni održan je izbor za izuzetne ličnosti 2019. godine koje inspirišu i motivišu druge na pozitivne društvene promene u produkciji agencije Fabrika. Jedan od dobitnika nagrade je Narodno pozorište. Nagradu je primila Ivana Vujić izjavivši između ostalog tom prilikom „nemoguće je samo poslednji stupanj mogućeg“.