Večera za zeca

Reč je o postavci koja predstavlja značajan trenutak – stanku i refleksiju u odnosu na dosadašnju praksu Nikole Džafa, koji je više od dve decenije posvećen društveno angažovanim akcijama u okviru umetničkih kolektiva i inicijativa čiji je neiscrpan inspirator, pokretač i član.

„Zapravo, ovo je objava i najava da Atelje Džafo deluje“, kaže umetnik povodom izložbe i dodaje: „‘Večera za zeca’ je rekapitulacija ili možda bolje rekonstrukcija kapitulacije, pokušaj da se dovrši nedovršeno, davno započeto, da se razjasni zašto sam nekim poslovima davao prednost.“

Džafo smatra da ako je više od dve decenije u svom radu „etiku stavljao iznad estetike“, sada crtanjem kao najobjektivnijom raspravom, pokušava da ublaži gubitke…

„Večera za zeca“ ima sedam segmenata, kao sedam dana, sedam grehova. U postupku je „resavsko crtanje“, crtanje kao hedonizam, očekivanje da „sve jedno drugo pojede“ i napokon oslobađanje od greha – dugog „nerada“ i zanemarivanja posla koji mi najviše leži…“ A osim crteža, kojem se ponovo vratio tu su i drugi Džafovi radovi, koji predstavljaju „rehabilitaciju u drugom smeru“.

Tako „Skretanje sa puta“, kako Džafo ukazuje, treba da pokaže da njegovo „gubitništvo“ nije „luzeraj“ nego paralela koja nije uspela da osvoji svet. „U tom smislu ‘Pereca za umetnika’ je socijalni dramolet sa neuspešnim završetkom. U knjigu je uvezana izložba dokumenata kojom sam skrenuo pažnju na loš socijalni status umetnika i skupljao priloge za socijalnu opskrbu umetnika i za esnaf. Nikad nije izlagano“, konstatuje Džafo. On skreće pažnju na video rad „Kurtalisati se“, koji kako kaže objašnjava šta se zbiva sa „beskonačnim crtežima“, izlaganim i docrtavanim poslednji put u Remontu 8. aprila 2012.

„To je bila ‘treća ruka’, a sada su presečeni napola.“

Krunu njegove prezentacije čini projekat „Rasprodaja umetnosti“, koji živi poslednjih deset godina. Prihodi koji se budu stekli radom ovog projekta biće korišćeni za nastavak delovanja radionice Džafo i potvrde da „nije sve uzalud“.