Večeras na 56. Bitefu dve domaće predstave, „Dr Auslender (Made for Germany)“ i „Svet bez žena“

Pred publiku 56. Bitefa, u okviru glavnog programa, premijerno stižu i dve domaće predstave – „Dr Auslender (Made for Germany)“, po konceptu i u režiji Bojana Đorđeva, koja se igra večeras i 29. septembra u 19 časova, u amfiteatru Medicinskog fakulteta (Institut za anatomiju).

U istom terminu, u Centru za kulturnu dekontaminaciju u 21 sat (večeras i 29. septembra), zakazan je i „Svet bez žena“, autorski projekat Maje Pelević i Olge Dimitrijević.

Obe predstave su koprodukcija Bitefa i dve vodeće institucije našeg repertoarskog pozorišta, odnosno nezavisne scene (Jugoslovensko dramsko pozorište za „Dr Auslender (Made for Germany)“, i Centar za kulturnu dekontaminaciju za „Svet bez žena“).

U godini kada su festival odvija pod naslovom „Mi – junaci rada svog“, i kad su teme kojima se bavi nemanje uslova za rad, gubitak posla, radno pravo.., Bitef sa svojim partnerima na ovaj način želi da pomogne domaćim pozorišnim stvaraocima s nezavisne scene.

Predstava „Dr Auslender (Made for Germany)“ tematizuje iskustvo ekonomskih migracija i pokušava da uspostavi narativ o njihovom kontinuitetu, a kao glavni akteri pojavljuju se srpski medicinski radnici, koji bez obzira na stepen obrazovanja i godine života uče jezik i sele se u Nemačku.

Ove migracije su utemeljene u sadašnjem trenutku, one su tačke iz kojih se posmatraju i druge ekonomske migracije.

Deo materijala predstave je zasnovan na intervjuima sa 13 medicinskih radnika iz postjugoslovenskih zemalja, različitih specijalizacija, ali i nivoa stručne spreme, od kojih je većina već u Nemačkoj, a neki su u procesu odlaska.

Pored ovih dokumentarnih priča, predstava kao dramaturško-scensku građu uzima i jedan istorijski događaj s kraja 20. veka i pripovesti o gastarbajterima i prekookeanskim migracijama.

I mada „Dr Auslender (Made for Germany)“ ima dokumentarnu osnovu jer se zasniva na ispovestima naših zdravstvenih radnika, u predstavi igraju profesionalni glumci – Aleksandar Đinđić, Olivera Guconić, Željko Maksimović, Dragana Varagić.

Dirljivosti ove predstave, koja već potiče iz same njene teme, dodatno doprinosi i znakovit prostor u kome će na Bitefu biti igrana: amfiteatar za anatomiju Medicinskog fakulteta, mesto gde se upravo stvaraju, „za Nemačku“, doktori (auslenderi).

Dramaturgiju potpisuju Mina Milošević i Tanja Šljivar, dizajn scene i video Amfiteatar Siniša Ilić, dizajn kostima Maja Mirković, Biljana Tegeltija Bojanić, muziku Marija Balubdžić, a asistent režije je Luka Jovanov.

U tekstu predstave citirani su Džon Berger, Stefano Harni i Fred Moten, Džem Karadža, Jovan Jovanović Zmaj, i udžbenik „Menschen im Beruf-Medizin“.

Autorski projekat „Svet bez žena“ Maja Pelević i Olga Dimitrijević preispituje zastupljenost i, uopšteno, položaj žena u domaćem pozorištu.
Osnova za predstavu su dokumentarni materijali, intervjui s direktorima naših pozorišta na temu rodne ravnopravnosti u teatru, kao i različiti teorijski feministički tekstovi.

Autorke polaze od istraživanja strukturalnih nejednakosti u srpskom pozorištu: neravnopravnosti žena, nejednakih nadnica, normalizovanog nasilja, reprodukcije patrijarhalnih kapitalističkih obrazaca…

Tako dolaze do pitanja: „Ko ima pravo da radi, u kojim uslovima i koliko da bude plaćen za svoj rad?“

„Svet bez žena“ preispituje koji su uopšte dometi angažovane umetnosti danas, kao i na koji način ljubav (prema umetnosti) predstavlja najpodmukliji izvor društvene represije.

Iako sa svojim zakonitostima, specifičnostima i statusom deluje da je izmešteno iz „normalnog“ života, pozorište funkcioniše kao odličan case study za šire društvene procese.

Stoga se pitanje žena i rada ne tretira samo u okviru pozorišnog konteksta, već kao ključni motiv za promišljanje nekih budućih emancipatornih politika.

Ako u pozorištu, u kom zamišljamo drugačije i nove svetove, ne možemo da prevaziđemo odnose moći i da smislimo nove modele, kako ćemo to uspeti u stvarnom svetu?

Predstava koju ćemo gledati na 56. Bitefu ide izvan prebrojavanja, kvota i okvira liberalnog feminizma, pokušavajući da otvori prostor za zamišljanje političkih i afektivnih akcija koje intervenišu u postojeći sistem i strukture nejednakosti.

Možemo li ponovo da zamislimo sindikalnu borbu u teatru? A sindikat žena? Šta ako bi žene u teatru stupile u generalni štrajk? Da li bi to bilo zbog niskih plata ili zbog seksizma i mizoginije kojima su neprestano izložene?

Slalom kroz ove teme vodi nas do pokušaja traganja za novim jezikom, koji je i politički, i pozorišni i poetski – novi jezik žena, rada i levice za dane koji dolaze.

U autorskoj ekipi predstave „Svet bez žena“ su i Igor Koruga (korereografija i scenski pokret), Anja Đorđević, Vladislav Rac (muzika), Deana Petrović (video),Selena Orb (kostm), Nikola Zavišić (dizajn svetla).

U predstavi su korišćeni tekstovi Silvije Federiči, Angele Dimitrakaki, Valerije Graciano, Katje Praznik, Danijele Čajld, Helene Rekit i Dženi Ričards, kao i pesma „Posledice rada“ grupe Lira Vega.

Realizaciju ovog projekta pomogli su Sekretarijat za kulturu grada Beograda i Befem.