Večeras premijera dokumentarca „Kuća među zvezdama“ Slobodana Ivetića: Četrdeset godina Zvezdara teatra

Iako će cela sezona biti u znaku jubilarnog rođendana, ovim dokumentarcem završava se oficijelni deo svečanog programa, a repriza premijere zakazana je 18. oktobra.

U pedeset minuta, koliko traje Ivetićev film, u ovom svojevrsnom vremeplovu o Zvezdara teatru govore umetnici koji su od 8. oktobra 1984, kada je odigrana prva predstava, „Mrešćenje šarana“ Aleksandra Popovića, u režiji Dejana Mijača, stvarali istoriju prvog slobodnog pozorišta u to vreme, a i danas je ispisuju – akademik, dramski pisac,reditelj i dugogodišnji upravnik ove kuće Dušan Kovačević, producenti Dragiša Ćurguz i Nenad Brkić, izvršna direktorka Jasna Novakov, reditelj Egon Savin, Darko Bajić, Milan Karadžić, glumci Vojislav Brajović, Nenad Jezdić, Nataša Ninković, Sloboda Mićalović, Amar Ćorović, Andrija Kuzmanović, Isidora Simijonović…

Prema rečima Slobodaba Ivetića, veliki je izazov smestiti četrdeset godina nečijeg života u gotovo isto toliko minuta filma.

– Izazov je i veći kada je taj život bio uzbudljiv kao onaj što ga do danas ima Zvezdara teatar – kultna institucija i jedinstvena pojava u pozorišnom životu Srbije. Gotovo sto premijera, od kojih su neke bile i zabranjivane i politički etiketirane, poplave, bombe, munje i gromovi… Tako se rađao i nastajao fenomen Zvezdara teatra – kaže reditelj.

– Meni je bilo važno da film ne bude u stereotipnom i prigodnom maniru u „službi pozorišta“, već da se dve umetnosti dopunjuju i nadograđuju. Da filmska sloboda ispuni ogranočeni prostor pozorišta u kome kamera preskače sve rampe i prolazi kroz zidove, scene, kulise i zavese, ide tamo gde publika ne može, otkrivajući magiju teatra na izvoru, gde ona nastaje. Poštovao sam najvažniji princip u našem poslu – da film ne sme da bude dosadan.

Nema naratora, svedoci i učesnici života Zvezdara teatra lično kazuju biografiju svoje kuće sopstvenim rečima i sećanjima. Istina sa kojom to čine obasjava „Kuću među zvezdama“ emocijama i strašću koje nas uveravaju da će i drugih četrdeset godina ovog pozorišta biti vitalne i uzbudljive – ističe autor.

Slobodan Ivetić diplomirao je režiju i kameru na Francuskoj filmskoj akademiji IDHEC (La Fémis) u Parizu, režiju na Konzervatorijumu francuske kinematografije i teoriju filma na Univerzitetu Pariz – Sorbona, do sada je potpisao .11 kratkih igranih i dokumentarnih filmova, među kojima su: „Zaustavite svet, hoću da siđem“, „Les Fleurs du Beton“, „Pikasov testament“, „Ona i ona“, „Maisons Alfort“, „Visite au Zoo“, „Modigliani“.

Kao asistent i pomoćnik režije radio je na dvadesetak filmskih projekata evropskih, američkih i domaćih reditelja: „Boris Godunov“(Andžej Zulavski), „Bunker Palace Hotel“ (Enki Bilal),“Twist Again In Moscow“ Žan-Mari Poare), „Mama Lučija“ (Stjuart Kuper), „Pad Italije“ (Lordan Zafranović), „Balkanski špijun“ (Dušan Kovačević i Boža Nikolić), „Profesionalac“ i „Nije loše biti čovek“ (Dušan Kovačević).

Scenarista je i reditelj dugometražnog dokumentarca “Kreka – Lovac na snove” koji je 2021. godine zatvorio Fest, a Udruženje filmskih umetnika Srbije proglasilo je ovaj film najboljim dokumentarnim ostvarenjem u toj godini. Ivetić je bio jedan od osnivača i član saveta Festivala autorskog filma u Beogradu, i učesnik nekoliko samostalnih i kolektivnih izložbi fotografija od kojih je jedna bila u Centru Žorž Pompidu u Parizu.