Foto: Promo/Aleksandar Kujučev– Ono što je meni bilo zanimljivo je što sam imao prilike da pričam o jednom vremenu koje ja pamtim, o ljudima koje sam lično poznavao, sa kojima sam se družio, a to se sada tretira kao epoha. Ne zato što je to bilo jako davno nego zato što postoji kod svih nas, kod mene sigurno, ta svest da to što je tada bilo više se nikada neće ponoviti – rekao je Dragan Bjelogrlić danas nakon novinarske projekcije svog filma „Toma“ čija je svetska premijera održana na Sarajevo film festivalu.
Ovaj punokrvni muzičko-biografski film, koji govori o čoveku iz provincije koji je postao ikona narodne muzike, ostvarenje je koje se u Sarajevu najviše očekivalo i tokom čije projekcije je dobar deo novinarske publike potezao maramice da obriše suze.
I sam Bjelogrlić je kazao da je uzbuđen pred premijeru, između ostalog, i zato što je film završen pre tri dana.
On je primetio da se kod nas, na prostoru bivše Jugoslavije, nisu ili su se retko snimali biografski filmovi, te da se nada da će se takva vrsta ostvarenja u budućnosti više snimati i ne o političarima, nego o ikonama koje smo voleli.
Bjelogrlić je konstatovao i da ga još uvek drže emocije, naravno, zajedno sa Tominim pesmama i da su ga one vodile sve vreme dok je radio film.
– Često smo imali prilike da pustimo suzu na snimanju… A, evo i sada mi drhti glas i imam užasno velike emocije kada je u pitanju ova priča – istakao je Bjelogrlić.
Ta osećanja, kako je pojasnio, tiču se i vremena i ljudi. – Znate, ljudi čine vreme. Tih ljudi više nema, nema više tog vremena, nema te države, nema tog sistema, ničega, a ja sve to pamtim – konstatovao je Bjelogrlić, dodajući da je ta svoja osećanja pokušao da prenese na film.
On je koncipiran kao impresionistički portret Tome Zdravkovića, pa tako u njemu ima i činjenica i fikcije. Jedan od takvih izmaštanih momenata je Tomin duet sa Silvanom Armenulić, koji je komponovao Željko Joksimović, inače zadužen za muzičku dimenziju filma i njegovu produkciju.
Joksimović je kazao da je „Toma“ snimljen za kratko vreme ali da je na njemu rađeno šest godina. Jedan od kurioziteta tokom tog procesa je i da mu je Bjela rekao: „Daj, napravi jednu pesmu za Tomu i Silvanu, koju nikad nisu otpevali, da zvuči baš onako staro ali da je nova i da je hit“. – To su bile instrukcije – rekao je Joksimović nasmejavši prisutne.
On je ispričao i da je imao refren ali da je bio problem ko će za tu pesmu napisati tekst. Odlučio se za Predraga Živkovića Tozovca s kojim je to, kako je rekao, „završio telefonom za nekih sat vremena“.
Joksimović je dodao da je Tozovac svojevremeno pisao za Silvanu i da je to, svakako, bio dobar spoj, a ujedno i omaž i njoj i Tozovcu koji takođe u filmu ima zapažen lik.
Upitan o spoju urbanog i ruralnog kod Tome kojeg se ovaj kantautor nikad nije stideo, Joksimović je istakao „da je Toma uspeo u svojoj autentičnosti“.
Glumac i nosilac glavne uloge Milan Marić, koji je briljantno izneo lik Tome, rekao je da je za njega cela koncepcija filma emotivna i komplikovana i da je, pošto je prvi put pročitao scenario, shvatio da film pokriva 35 godina života Tome Zdravkovića, od početka karijere, do njegove smrti na VMA u Beogradu.
– Shvatio sam da treba da odigram nečiji život i ne bilo čiji nego legende o kome postoje priče, ideje o tome kako je živeo – kazao je Marić dodajući da su u svemu išli korak po korak, od tehničkih stvari pa nadalje. Međutim, kako je primetio „sve je to manje važno od onoga što je zlatna žica filma, a to je da se uhvati to nešto, štagod da je, emocija, splet, da se uhvati život“.
Jedan od scenarista Zoran Lisinac objasnio je da je na početku bio svestan da sam koncept prodaje film ali da su se odlučili da Tomu tretiraju kao dramski lik.
– Moj pristup je bio da lik Tome postavimo po dramskim kanonima kao jednog antiheroja u romantičarskom žanru. Ako pogledate i strukturu ovog filma, videćete da taj čovek nestaje.
On nije dizao ručnu, nije prihvatao ucenjivačku ulogu smrti i kao takav filmski lik mislim da Toma funkcioniše na dramskom nivou. Što se tiče svega ostalog, on je ostao misterija svima nama – poručio je Lisinac.
Pohvale za izvanrednu glumačku igru juče su dobili i Tamara Dragičević koja tumači Silvanu Armenulić i Petar Benčina koji tumači lik Tominog doktora.
On daje poseban melodramski ton čitavom filmu, iako je fikcija, a moglo bi se reći da će neke od razmenjenih replika između njega i Tome postati antologijske. Recimo, kad doktor kaže da ne voli narodnu muziku, a Toma mu uzvrati „da nema narod ništa s tim“, da je to njegova muzika…
Toma i Silvana
Govoreći o odnosu činjenica i fikcije u ovom filmu Bjelogrlić je rekao da je film najviše fikcija ali da je inspiraciju pronalazio u informacijama tokom razgovora sa Tominim rođenim bratom Novicom koji mu je otkrio mnogo intimnih detalja iz Tomine biografije. Slično je i sa odnosima ovog kantautora sa drugima.
– Ja sam čuo od Tominog brata i od još nekoliko ljudi da je Toma čitav svoj život bio zaljubljen u Silvanu, a da nikad nisu imali ništa. Silvana je zaista imala veliku ulogu u Tominom životu jer ga je pronašla u kafani u Leskovcu. To je činjenica, kao i to da joj je Toma poklonio njen najveći hit – kazao je Bjelogrlić.
Umetnički milje Jugoslavije
Film govori i o ljubavima koje su inspirisale Tomu prilikom komponovanja nekih od najvećih hitova, baš kao i odnos sa velikim brojem prijatelja koje je imao u umetničkom miljeu tadašnje Jugoslavije.
Pored Tome, kroz film pratimo i živote poznatih umetnika tog vremena: Silvane Armenulić, Zorana Radmilovića, Mike Antića, Tozovca i drugih.
Scenario potpisuju Nikola Pejaković, Zoran Lisinac, Dragan Bjelogrlić, Maja Todorović, a direktor fotografije je Goran Volarević.
Pored pomenutih u filmu glume još: Andrija Kuzmanović, Sanja Marković, Paulina Manov, Milan Kolak, u ulozi majke – Mirjana Karanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
