Vedrana Rudan: Ja sam 8. mart mrzela dok sam živela u Jugoslaviji, jer smo tada ipak bile negde ravnopravne sa muškarcima

„Ja sam 8. mart mrzela dok sam živela u Jugoslaviji, jer smo tada ipak bile negde ravnopravne sa muškarcima. Danas ga volim jer je to moj dan, ja sam žena, a mi smo potpuno na dnu, neravnopravne i tretirane kao smeće, pa onda neka taj jedna dan bude naš dan. Ko zna, možda u Srbiji nijedan mužjak neće ubiti nijednu ženu, možda i zlostavljači i ubice slave 8. mart“, rekla je Vedrana Rudan za N1.

U tako teškim okolnosima, žene su načelno spremne da pomognu jedne drugima, ali žrtva je žrtva i nijedna žrtva nema snage i vremena da pomogne drugoj, dodala je ona.

„Žene pomoć treba da dobiju od pametnih i dobrih muškaraca. Verujem da ih ima, ali se vešto skrivaju“, rekla je.

Sve će to jednog dana biti nostalgija

Što se tiče svoje knjige „Crnci u Firenci“, Rudan je objasnila da je više puta bila u tom gradu i da je fascinira kako ondašnji kako je rekla, „crnci, koji ne postoje kao ljudska bića“, uporno prodaju kišobrane bez obzira da li je sunce ili kiša.

„Za mene je simbol ropstava i statusa sirotinje upravo crnac koji kada je sunčan dan u Firenci prodaje kišobrane“, pojasnila je.

Nadu u ljudski rod je, kaže, davno izgubila, ali da se seća rečenice francuske glumice Simon Sinjore „sve će to jednog dana biti nostalgija“.

„Dok smo muž i ja hodali ka ovoj knjižari, držali za ruke i kretali ka knjigama, rekla sam mu da iako ovaj dan izgleda banhalno, za 10 godina ćemo ga se sećati sa nostalgijom ako budemo živi. Tako da smo odlučili, naročito u ovim godinama, da nam svaki dan bude praznik. Pokušala da i ovim svojim nesretnim junacima dam nadu da uvek može gore. Da je svaki dan možda doživljaj, pogotovo junacima koji se bore za život još u majčinom trbuhu i nisu sigurni da li će ih ona uopšte roditi. Kako starim, na život gledam sa one lepše strane“, rekla je hrvatska spisateljica za N1.

https://citymagazine.danas.rs/scena/drustvene-mreze/vedrana-rudan-o-lecicu/

„Srbi i Hrvati i dalje ratuju“

Godine 2006. prvi put je objavila ovu knjigu koja govori i o svim traumama koje je proizveo rat na ovim prostorima.

Rudan smatra da sud o nekom delu može dati samo vreme.

„Veseli me što se ‘Crnci u Firenci’ se i danas mogu čitati kao da su napisani juče. Sa druge strane me žalosti što se ništa nije promenilo. Srbi i Hrvati i dalje ratuju, četnici su tamo a mi sa druge strane kratera. To je tragično, ali zavisi kako ćemo gledati na te stvari. Makla sam se davno iz te priče i ne delim ljude na crne i bele“, rekla je Vedrana Rudan.

„Kad shvatiš da slobode nema, život je lakši“

Na pitanje da li smo svesni pojma slobode, ona odgovara da slobode nema.

„I kada shvatite da slobode nema, život je mnogo lakši. Sloboda je nešto čemu težiš – samo da pobedimo, samo da ubijemo neprijatelja i sve će biti dobro. Mi smo se zaista sa velikim užitkom ubijali. Da li smo danas slobodni, da li smo srećni? Da li nas veseli 100.000 mrtvih Srba ili vama srce veseli 100.000 mrtvih Hrvata? Ne. Postoji samo san o slobodi“, rekla je.

Možeš sanjati o lepšem životu, ali u međuvremenu uživaj u onom što ti je dragi Bog dao, poručila je „nevernica“ Vedrana Rudan.

„Nedavno sam rekla svojoj unuci da bih želela da se ubijem. Sve sam svoje snove ostvarila, čak i one koje nisam imala. Sad sam stara i predamnom je samo bol i patnja. A ne znam kako, bojim se tableta, jer ako ih povratim završiću u ludnici. Ona mi kaže: ‘Nono, imam rešenje. Uzmi cev pištolja, ali stavi cev ispod brade da budeš sigurna’. Onda sam shvatila da 14-godišnje dete ili takođe misli o tome ili je od nekoga čulo. Onda sam istraživala i shvatila koliko 14-godišnjaci u Hrvatskoj znaju o tome i koliko ih se i ubilo. Smisao života nije tema staraca, to je večna tema“, rekla je ona.

https://citymagazine.danas.rs/scena/poznati/rudan-aleksandra-prijovic-je-vise-napravila-za-mir-izmedju-srba-i-hrvata-nego-svo-smece-koje-se-slika-u-odelima/

„Ljudi su izgubili svu slobodu, a psi dobili mnogo slobode“

Nije saglasna sa „nomen est omen“, tj. da njeno ime upućuje na suštinsku vedrinu.

„Davež sam privatno, ali imam smisla za humor, odlična sam glumica, znam da ljude zabavim, ali to je posao“, kazala je.

Jednom je rekla da su i ljudi i psi nekada bili slobodniji, ali sada dodaje da su u međuvremenu ljudi izgubili svu slobodu, a psi dobili mnogo slobode.

„Nema Hrvata koji nema psa, a mnogo bračnih parova ima jednu bebu i tri psa. Ljudi su spoznali veliku istinu – jedino ti životinja pruža bezuslovnu ljubav. Dete ti pruža onoliko ljubavi koliko mu ti daš, ali pas ne kalkuliše. Mačka je već druga priča. Pas ti maše repom dao mu kost ili ne. A dete – nema kosti, nema ni repa“, zaključila je Vedrana Rudan.