Vek i po kraljevačke biblioteke

Kako je i red goste je najpre pozdravio magistar Miša Milosaljević, aktuelni direktor kraljevačke biblioteke, a zatim su nekadašnji direktori ove renomirane ustanove Mitar Mitrović, Dragan Hamović, Dragana Tipsarević i v.d.direktora Miloje Radović, uz „ asistenciju“ dr. Dejana Vukićevića bibliotekara savetnika Narodne biblioteke Srbije i nekadašnjeg uposlenika kraljevačke biblioteke, pesnika Živorada Nedeljkovića, glumaca Aleksandra Srećkovića-Kubure, Jelene Ilić, Zorana Cerovine, Predraga Pavlovića i učenika Srednje muzičke škole „Stevan Mokranjaci“ iz Kraljeva, gostima u prepunoj Svečanoj sali gradske skupštine na zanimljiv i zabavan način dočarali vek i po trajanja biblioteke kraljevačke.

Sve je počelo još daleke 1868 godine kada je otvorena Prva čitaonica u Karanovcu. Karanovac je tada imao oko 1.900 stanovnika, od kojih je jedva četvrtina bila pismena. Varoš tada tek polako postaje trgovački značajna za ovaj deo Srbije, ali je još daleko od kulturnog centra. Nije zabeležno ni ko su bili osnivači, ni gde se nalazila a do podatka o njenom postojanju došlo se posredno, 1868. godina se navodi u izveštaju upravnika Čitaonice 1873. Čitaonica je bila značajna za društveni život varoši. Postoji pozivnica iz februara1875. iz koje se vidi da Čitaonica organizuje Besedu izvesnog „gospodina Luke Petrovića“, sa recitacijama i igrankom u jednoj gostionici. Čitaonica se razvijala i do Prvog svetskog rata imala već više od 3.000 knjiga Između dva svetska rata u Kraljevu nije postojala jedna gradska biblioteka, već više knjižnica pri školama, Jugoslovensko-francuskom klubu i u Žiči. Savremeno bibliotekarstvo u Kraljevu počinje 1945. godine osnivanjem Narodne biblioteke, koja je od tada više puta menjala ime, a od 2001. nosi ime Stefana Prvovenčanog.

Biblioteka „Stefan Prvovenčani“, danas ima oko 250 hiljada knjiga i časopisa, više od 10 hiljada članova. Organizuje oko 300 programa godišnje a van granica grada u kome snažno utiče na kreiranje kulturnog života i javnih kulturnih politika je poznata po svojoj bogatoj izdavačkoj delatnosti i po značajnim piscima koji su njeni današnji uposlenici. Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“ je jedan od najvećih i najboljih izdavača poezije u Srbiji. Knjige objavljene u ediciji „Povelja“ dobile su sva značajna priznanja za poeziju koja se dodeljuju u Srbiji. Poslednja nagrada „Meša Selimović“ dodeljena je Dejanu Iliću, čiju je knjigu objavila ova izdavačka kuća.Izdanja „Povelje“ dobila su brojne nagrade: „Branko Miljković“, Zmajevu nagradu, „Vasko Popa“, „Rade Drainac“…U biblioteci ,danas, rade Živorad Nedeljković, dobitnik najznačajnijih pesničkih nagrada (Zmajeva, Disova, „Meša Selimović“), Dejan Aleksić, nagrađivan i kao pesnik i kao autor knjiga za decu (Zmajeva, Brankova, nagrada SANU, „Politikinog zabavnika“, „Neven“), Gordana Timotijević (nagrada Večernjih novosti, Zmajeva, „Gašino pero“),Miloš Milišić, Miloje Radović, pisac za decu…Kraljevačka biblioteka priređuje autorske izložbe u čast pojedinih pisaca i događaja. Izložba o Stefanu Prvovenčanom, kao državniku ali i književniku, upravo gostuje u Nišu, a viđena je i u Ljuboviji, Beranama, Nikšiću, Podgorici..

I Žički duhovni sabor Preobraženje je značajna kulturno-naučna manifestacija, pokrenuta 1992 godine, čiji je biblioteka suorganizator,od 1993 godine, zajedno sa Narodnim muzejom iz Kraljeva i Književnim klubom Kraljevo.

Biblioteka je u ovog, jubilarnoj, godini organizovala niz prigodnih programa, od koji je veliki broj posvećen deci od kojih je čak 17 realizovano u nedavno završenoj Dečijoj nedelji.

Sinoćnja Svečana akademija propraćena je i izložbom“Biblioteka nekad i sad“, koju su priredile Nataša Antonijević, Ana Voštinić i Marijana Jakšić.

Obeležavanje jubeleja je, danas, nastavljeno organizovanjem dvodnevnog simpozijuma „Biblioteke u kulturnom životu Srbije“. Svoje učešće su najavili bibliotekari iz mnogih gradova, kao i iz Narodne biblioteke Srbije, Biblioteke Matice srpske, Univerzitetske biblioteke iz Beograda i Kragujevca i biblioteke Učiteljskog fakulteta, kao i iz više izdavačkih kuća.