Vek od rođenja primadone Biserke Cvejić

Reč je umetnici sa tri decenije dugoj briljantnoj međunarodnoj pevačkoj karijeri i gotovo isto toliko godina plodnog vokalnog pedagoškog rada, kojima je značajno obeležila domaću i inostranu opersku scenu.

Svojoj umetničkoj deci najčešće je bila kao “drugi” roditelj zbog čega je umesto operskih titula više volela da je svi zovu profesorka, uključujući i novinare koje je rado upućivala u svet opere.

– Draže mi je da čujem kada kažu da sam među retkima u našoj zemlji koja je pravila svetsku karijeru… Stidim se kad uz moje ime izgovaraju te titule. Više volim da me oslovljavaju sa ‘profesorka’. Neprijatno mi je, ma kakva primadona… Pre svega su to soprani. Marija Kalas je primadona. Ne može se tek tako olako davati ta titula. Jeste da sam imala divnu karijeru i ime, poštovana svugde i pune dvorane gdegod da pevam, ali ne volim da me oslovljavaju primadonom – često je govorila je profesorka Cvejić, što ne opravdava ovdašnji poredak stvari kad je reč o važnim godišnjicama.

Otpevala je 77 mecosopranskih uloga u gotovo 1.800 predstava na najprestižnijim scenama širom sveta i u bivšoj SFRJ.

Operski kritičari i publika hvalili su njen „pravi verdijanski mecosopran“ i „prefinjen osjećaj i savršen francuski jezik, kojima je izvanredno tumačila i operske likove francuskih kompozitora“.

Taj francuski naglasak zadržila je do kraja života.

Sa operske scene povukla se 1980, na vrhuncu slave, zbog ljubavi prema suprugu otorinolaringologu i prvom fonijatru u Srbiji Dušanu Cvejiću, koga je upoznala još u klasi profesora Rijaveca.

Zajedno su se bavili vokalno-pedagoškim radom.

Dve decenije predavala je solo pevanja na FMU, potom i na Umetničkoj akademiji u Novom Sadu, vodila je Operski studio u Madlenianumu i rado pomagala mladim talentovanim pevačima.

Dobitnik velikog broja priznanja, uključujući i francusku Legiju časti, od 2011. u zvanju profesora emiratusa Univerziteta umetnosti u Beogradu, za 95. rođendan radovala se izložbi „Biserka Cvejić – od svetske dive do vrhunskog pedagoga“ koja je njoj u čast priređena u Muzeju pozorišne umetnosti.

“Pozitivan čovek – uvek se prisećam onog najlepšeg što sam doživela u dugoj karijeri, ostalo sam zaboravila”, to je bila njena definicija uspeha i sreće.

Preminula je na Božić, 7. januara 2021. u 97. godini života.

Počiva na beogradskom Novom groblju.

Zaboravljena Đurđevka Čakarević

Profesorka Biserka Cvejić nije jedina velika operska umetnica čija je 100. godišnjica rođenja prošla gotovo nezapaženo.

Ove godine 8. aprila navršio se i prvi vek od rođenja primadone Đurđevke Čakarević, obeležen je u Biblioteci u Gaju kod Kovina, gde je rođena 1923.

Zvezda Beogradske opere, koja je u repertoaru imala 60 sopranskih i mecosopranskih uloga, pevala je na svim velikim svetskim scenama, a pedagoškim radom bavila se u Beogradu, Kelnu, Torinu i Bazelu.

Preminula je 2. januara 2006. u Beogradu.