Vek srpske umetnosti

Oni su, tom prilikom, istakli da dve države imaju gotovo najduže diplomatske odnose, neprekinute i miroljubive, duge 135 godina, mogućnosti za realizaciju različitih ekonomskih i sličnih projekata u budućnosti, ali i da je sve to bez kulture prazno, prenela je Tatjana Cvjetićanin, direktorka NM. Inicijativu za izložbu dao je ambasador Srbije u Rumuniji, Dušana Crnogorčević, a prvi razgovori na tu temu desili su se februara prošle godine, da bi za nešto više od godinu dana, tim NM izabrao, obradio, napisao tekstove, priredio fotografije i učinio da 150 remek dela budu predstavljena na izložbi u najreprezentativnijem mogućem svetlu, dodala je Tatjana Cvjetićanin.

Ona je ukratko pokušala da dočara novinarima složen proces u vezi sa pripremanjem izložbe, kako autorskog, tako i konzervatorsko-restauratorskog tima, koji je činilo 11 članova. Reakcije rumunskih kolega i publike na izložbu bile su izvantredne, a čitava postavka u prostoru rekonstruisanog Nacionalnog umetničkog muzeja u Bukureštu, izgledala je veličanstveno, istaknuto je na jučerašnjoj konferenciji za novinare. Pored toga, izložba predstavlja jedan od najreprezentativnijih pregleda srpske umetnosti, imajući u vidu vrednost i značaj uključenih dela kao i zbirki NM. Ona je jedinstvena i po činjenici da se prvi put u inostranstvu predstavlja ovako sveobuhvatan pregled srpske umetnosti novijeg doba. Postavku izložbe čini stotinu i pedeset najreprezentativnijih radova umetnika, koji su svojim slikarskim, crtačkim i grafičkim delom obeležili jedan od najznačajnijih, stilski najraznovrsnijih perioda razvoja srpske umetnosti sa svim svojim, kako umetnički, tako i istorijski i društveno, kulturološkim burnim promenama koje su obeležile prelaz u novi vek. Predstavljena dela čuvaju se u Zbirci jugoslovenskog slikarstva i u Kabinetu grafike NM u Beogradu, a odabrani su radovi onih umetnika koji su svojim angažovanjem u aktuelnim evropskim umetničkim tokovima, baziranim na iskustvima različitih pravaca, od impresionizma, ekspresionizma i kubizma, preko secesije i simbolizma, međuratne avangrade i socijalne umetnosti, sve do posleratnog intimizma i radikalnih modernističkih stremljenja iz ranih 1950, kako u svojoj sredini, tako i na međunarodnoj sceni, na autentičan način doprineli formiranju aktuelnog, univerzalnog umetničkog jezika. Neki od njih su Katarina Ivanović, Konstantin Danil, Đura Jakšić, Đorđe Krstić, Steva Todorović, Uroš Predić, Paja Jovanović, Nadežda Petrović, Ivan Radović, Jovana Bijelić, Petar Dobrović, Sava Šumanović, Mihailo S. Petrov, Milan Konjović, Petar Lubarda, Ljubica Sokić, Milo Milunović… Izložba „Vek srpske umetnosti“ trajaće do 14. juna u Ruminiji, nakon čega će je videti Beograd, a potom i širi region. Tim autora NM, koji je radio na pripremanju ove izložbe, činili su Ljubica Miljković, Petar Petrović, Gordana Stanišić i Ana Pavlović, a njenu realizaciju pomoglo je Ministarstvo kulture RS i Ministarstvo kulture i vera Rumunije.