„Velika nagrada Ivo Andrić“ za 2023. godinu dodeljena Abdulrazaku Gurni i Saši Radojčiću

Gurna je rođen u Tanzaniji 1948. godine, ali se kao mlad preselio u Englesku. Napisao je 10 romana, od kojih se mnogi fokusiraju na iskustvo izbeglica, prenosi Beta.

Na sprski jezik su prevedeni njegovi romani „Napuštanje“, „Pored mora“, „Raj“, „Život posle života“, a pored 10 romana objavio je i brojne priče i eseje.

Kako se navodi u obrazloženju žirija dominantni motivi u njegovim delima su pitanje identiteta, iskustvo izbeglice, raskol između dva života, prošlog u domovini i onog nakon toga, u Evropi, kao i drugotrajne traume uzrokovane ratom.

Dodaje se i da su gotovo svi junaci njegovog romana rođeni su u Zanzibaru, kao i da Gurna pripoveda o njihovom „uvek nelagodnom susretu sa Evropom“.

„Čitajući Gurnine romane u prilici smo da osvežimo znanja o tekovinama evropskih kolonizatora i da uočavamo nove likove tih tekovina, kako se oni transformišu kroz vreme, iako im je suština uvek ista“, stoji u obrazloženju.

Direktor Andrićevog instituta Emir Kusturica rekao je da Gurna govori o nizu afričkih zemalja koje pokušavaju da se izvuku iz zagrljaja kolonizatora koji su na tim prostorima učinili velike genocide.

„Belgijski kralj Leopold u Kongu je ubio 11 miliona ljudi. Kad pogledate stradanje koje je posebno vezano sa rezolucijom od juče, u Ruandi je kasnih 1980-ih izvršen jedan genocid u kojem je nestalo 800.000 ljudi. Mi smo ovaj put bili najviše u saglasju sa vremenom u kome živimo“, rekao je Kusturica.

Dodao je i da Afrika „na sreću svih nas“ menja svoj status i postaje nova teritorija sa novim ciljevima i autonomnim idejama, kao i da je Gurna jedan od tih svetionika „koji su nam rasvetili put“.

„Velika nagrada Ivo Andrić“ dodeljena je za zbirku pesama „Tobogan“ Saši Radojčiću, koja je objavljena u Kulturnom centru Novog Sada 2023. godine.

Kako se u obrazloženju žirija navodi, „odmičući sa čitanjem zbirke ‘Tobogan’ uočavamo kako se lirski subjekt iz pozicije čoveka čije se životno iskustvo uvećava, često osvrće na vreme i mesta na kojima je bio dete. To čini sa dragošću, katkad sa setom i melanholijom jer je reč o nečemu što pripada samo sećanjima, a što je ipak bilo tako važno za njegovo formiranje, za specifično otvaranje prema svetu i prema pesmi…“

Član žirija Želidrag Nikčević rekao je da je Radojčić čovek čija lirika poseduje intelektualnu dubinu, „u našem savremenom pesništvu ne dosegnutu na takav način“.

Radojčić je rođen je 1963. godine, diplomirao je i doktorirao na Filzofskom fakultetu u Beogradu, a magistritao na Filološkom fakultetu.

Kako navodi žiri, objavio je 11 knjiga pesama uz to je izvsrtan tumač srpskog pesništva i umetnosti, objavio je pet knjiga kirtika i ogleda.

Autor je pet teorijskih knjiga o filozofiji umetnosti i pesništva, a za poeziju je dobio nagrade „Đjura Jakšić“, „Branko Ćopić, „Venac Laze Kostića“, „Lenkin prsten“, „Zmajevu nagradu“ i „Disovu nagradu“ kao i nagradu „Desanka Maksimović“ za celokupno pesničko delo.