Veliki uspeh izložbe „Svet po Iliji“ u Parizu, reprezentativnih radova čudesnog Ilije Bašičevića Bosilja

Izložba istaknutog umetnika Ilije Bašićevića Bosilja pod nazivom „Svet po Iliji“, koja je više od dve nedelje bila pred publikom u Kulturnom centru Srbije u Parizu, doživela je veliki uspeh i izazvala je značajno interesovanje francuske kulturne javnosti, a zatvorena je 29. oktobra.

U organizaciji Muzeja naivne i marginalne umetnosti i Kulturnog centra Srbije u Parizu, izložena su 32 reprezentativna rada iz zbirke Muzeja naivne i marginalne umetnosti, kolekcije Oto Bihalji-Merin i Muzeja naivne umetnosti Ilijanum u Šidu.

Izložbu je pratio bogat trojezični katalog sa tekstom renomirane autorke iz Pariza, Barbare Safarove, čiji dizajn potpisuje naš najpoznatiji dizajner Slavimir Stojanović Futro, kao i virtuelna tura kroz izložbu „Odbrana umetnika, uvreda čoveka“ (Muzej Ilijanum, 2021).
Postavku je činila i projekcija dokumentarnog filma „Ilija Bašičević Bosilj“, u režiji Žike Mitrovića (1998), kao i odlomak iz filma Žan-Mari Drota, proizvedenog 1970. -1983. u Francuskoj.

Dr Ivana Bašičević Antić, direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti, povodom uspeha ove izložbe je istakla:

„Nalazimo se u momentu izuzetnih promena u svetu savremene umetnosti, koje označava otvaranje najpoznatijih muzeja savremene i moderne umetnosti, poput Centra Pompidu ili Tejta za opuse umetnika definisanih kao samouki ili pak art brut umetnici. Ilija Bosilj je svetsko priznanje stekao za života, kada ulazi u poznate kolekcije Žana Dibifea, Maksa Bila, Sofije Loren i Karla Pontija. Ali, decenije nakon toga njegov opus sve više dobija zunačaj kao paradigmatski primer umetnosti koja izmiče definicijama i nazivima. Jedini je autor koji je svoje autorstvo morao dokazivati pred komisijom, što je jedinstven slučaj u svetskoj istoriji umetnosti. Afera Bosilj označila je progon ovog umetnika jer se vinuo visoko, a izmicao uobičajenim normama i definicijama“, istakla je Antić.

Govoreći o relevantnosti njegovog rada direktorka muzeja je podsetila da je 2007. godine Londonski časopis RawArt magazine Iliju Bašićevića Bosilja pproglasio svetskim klasikom.

„Njegovu aktuelnost na svetskoj umetničkoj sceni pokazale su dve samostalne izlozbe u Njujorku – jedna 2006. godine a druga nedavno, 2021, i upravo je zato Ministarstvo kulture odabralo izlozbu „Svet po Iliji“ u svom programu u Kulturnom centru u Parizu“, navodi Antić,.

Ilija Bašičević Bosilj rođen je u Šidu 1895. Bavio se zemljoradnjom do svoje 62 godine, kada mu je država oduzela zemlju, a prve gvaševe i crteže uradio je 1957. Godinu dana kasnije počeo je da slika uljanim bojama, i slikao je do kraja života, razvivši svoj vizuelni jezik kojim je komunicirao jednu izuzetno ličnu filozofiju.

Iza sebe je ostavio opus od preko dve hiljade dela – za života je izlagao na stotinak izložbi širom sveta (Tokio, Osaka, Pariz, Amsterdam, Milano, Minhen, Dortmund, Bazel, Cirih, Rim, Đenova, Meksiko Siti).

U njujorškoj galeriji Galeri Sent Etjen 2006. godine održana je njegova prva samostalna izložba u SAD. Londonski časopis Rou Art Magazin 2007. uvrstio ga je među 50 klasika art brut umetnosti. Njegovi radovi su zastupljeni u brojnim istaknutim muzejskim i privatnim kolekcijama (Centar Žorž Pompidu u Parizu, Kolekcija Art Brut u Lozani, Muzej Šarlote Zander, Bonighajm, Muzej savremene umetnosti, Beograd, kolekcija Karla Pontija, Museum of Everything, London…).

Odlukom da daruje rodnom gradu preko tri stotine slika Ilija Bašičević Bosili osnovao je muzej Ilijanum koji se i danas nalazi u Šidu. Otac je istaknutog protokonceptualnog umetnika Mangelosa, a preminuo je 1972. godine.