foto Miroslav DragojevićOni koji su se družili sa Velimirom Veljom Pavlovićem znaju da je on od prvog trenutka poznanstva ušao u njihovo biće svojom blagorodnošću, iskrenošću i otmenošću, tim na prvi pogled jednostavnim osobinama, ali u suštivi složenim i retkim. Te njegove osobine su izlazile odnekud kao svetlica – čiste i u punom sjaju.
Oni koji su bili njegovi sagovornici u nekom predponoćnom ponedeljniku u televizijskoj emisiji „Nivo 23“ znaju koliko im je pažnje, podrške i poštovanja pružio.
Svi ti njegovi prijatelji – te devojke i mladići, zajedno sa onima starijim – znali su da su došli u goste jednom posebnom čoveku u čijoj su predusretljivosti osetili samopoštovanje, jer je Velja Pavlović bio čovek od poverenja.
Više se radovao zanosima i prkosima svojih gostiju, više je davao darova nego što su oni verovali sebi da ih imaju, jer je umeo da pronađe vrline.
Bio je tajni čovek od poverenja.
Posebno želim da se poklonim njegovoj radoznalosti.
Nedavno je zaželeo da mu pronađem knjigu njegovog imenjaka pesnika Velimira Hlebnjikova, tog strašnog izumitelja, vagabunda, rušitelja i umetničkog zlikovca.
Ta njegova želja mi je bila potvrda njegove ustreptalosti, njegove odanosti tihoj „beloj“ vatri njegove samospoznaje.
Kažem „samospoznaje“ u smislu iskrenosti.
Znam da su ove reči sada, u ovom trenutku, žalost za prijateljem.
Znam da mi svaki bogovetni dan donosi više žalosti nego radosti.
Ali ovaj rastanak donosi mi neku čudnu blagost koja je došla sa trenutnom odsutnoću Velimira Pavlovića.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
