Tokom proteklog vikenda duh antike oživeo je arheološko nalazište carske palate Feliks Rimuliane – Gamzigrada, koje se od sredine 2007. nalazi na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine. Gamzigrad u subotu, a Kladovo sinoć bili su domaćini prvog Antika festa, u okviru koga je tuzlanski Teatar Kabare izveo Vergilijevog „Eneidu“, beogradski KUD Lola đurđevdanske običaje timočkog kraja, a predstavljena je i knjiga Gvida Padauana „Antičko pozorište“ u izdanju Klija.
„Trodelni“ program proveo je u subotu publiku kroz različite delove Galerijevog carskog grada osvetljene bakljama, a na istočnom brdu Magura, gde se nalaze carske grobnice Galerija i njegove majke Romule, zapaljena je vatra u znak sećanja na poslednju apoteozu u Rimskom carstvu. Imperator Galerije je poslednji smrtnik koji uzdignut među bogove pre više od 1.700 godina.
Pred publikom najpre je održano kratko ilustrativno predavanje o antičkoj drami. Osim čitanih delova iz Padauanovog vodiča kroz „Antičko pozorište“ izvedeni su i odlomci pojedinih drama u klasičnom i savremenom kostimu, ističući svevremenost antičkih tema. Reditelj Vlado Kerošević nije krio uzbuđenje što je Teatar Kabare deo Vergilijevog epa o trojanskom junaku Eneju i njegovoj tragičnoj ljubavi sa kraljicom Kartagine Didonom izveo u Feliks Romulijani, čija je „atmosfera izmeštena van vremena“.
Pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture prvi Antika fest realizovali su: Narodni muzej Zaječar, Pozorište „Zoran Radmilović“, Centar za kulturu Kladovo, Etnografski muzej iz Beograda, Izdavačka kuća Klio i Kreativna Srbija. U programu su neposredno učestvovali i pokretači ove manifestacije: reditelj Nebojša Bradić, direktori Klia i zaječarskog Narodnog muzeja Zoran Hamović i Bora Dimitrijević.
– Naša ideja je da se napravi nešto u vezi sa antičkim nasleđem, ne u elementarnom vidu popularizacije, nego kao određena vrsta znanja koja treba da dopre do ljudi. Važno je saznamo nešto i o sopstvenom antičkom nasleđu, jer je to, verovatno, najtanje znanje koje naš narod ima. To je veoma važno, ne zbog 2013. i Konstantina, nego zbog jedne vrste inspiracije umetnicima i ljudima koji se bave drugim stvarima, ali ih može zanimati antičko nasleđe. Naša ideja je da oni animiraju ovaj prostor, što je samo jedan od činilaca važan da mesto „progovori“ i postane deo ne kulturne mape, nego mreže interesovanja. Drugi važan činilac je publika – kaže za Danas Zoran Hamović.
On napominje da su Klio i Kreativna Srbija sa Antika festom želeli da „pokažu šta se sve može uraditi sa dobrim idejama i da nije sve uvek u parama“. Kreativna Srbija, prema njegovim rečima, „kreira narative koji omogućavaju pojedinim gradovima da sebe prepoznaju u sasvim novom ruhu sa željom da se razvijaju i kao kulturne destinacije“. Kako se planira, Antika fest narednih godina trebalo bi da uključi i druge antičke arheološke lokalitete u Srbiji.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
