„Verujem u moć knjige, ona je bliska čoveku“: Simeon Marinković, pisac, osnivač i glavni urednik Kreativnog centra, za Danas o svom novom delu „Moja Srbija“

Zato sam pažljivo birao krajeve koje ću opisati i tragao za rečima znamenitih ličnosti za koje mi se činilo da izražavaju duh ovog podneblja. Želeo sam da kroz te reči i knjiga progovori toplo, osećajno i hrabro. Zato je ona pomalo podsetnik za one koji ovde žive i koji možda ponekad od dnevnih problema zaborave na sve ono lepo i vredno što ova zemlja ima, a dobar vodič za one koji žive daleko i žele da učvrste svoju vezu sa domovinom – kaže u razgovoru za Danas Simeon Marinković, pisac, pesnik, osnivač i glavni urednik Izdavačke kuće Kreativni centar.

Ovaj izdavač je „Moju Srbiju“, čiji je ilustrator Dušan Pavlić, nedavno predstavio u Biblioteci grada.

“Moja Srbija“ nastajala je duže od osam godina, a u međuvremenu objavili ste i knjigu pesama za decu „Putovanje po Srbiji“ sličnog sadržajnog geografskog koncepta, ali i emocije. Postoji li još neka veza između Vaše poezije i ove nedavno objavljene proze o Srbiji koja je pre svega namenjena tinejdžerima, mada poput lista „Zabavnik“ ne podleže generacijskom ograničenjima?

– Pošto je rad na ”Mojoj Srbiji” trajao dugo, spontano mi je došla ideja da napravim i jedno paralelno izdanje namenjeno mlađoj deci, kojoj se inače Kreativni centar najčešće i obraća. Deca više vole stih pa je tako nastala mala zbirka pesama koje na jednostavan način opisuju različite krajeve naše zemlje i poentiraju najvažnije geografske odrednice ili neke karakteristike života u tim krajevima. Vrlo je važno da još u detinjstvu upoznajemo decu sa njihovom zemljom jer samo ako je dobro upoznaju mogu da je istinski zavole.

Čime ste se rukovodili pri izboru gradova, istorijskih događaja, kulturne baštine i važnih ličnosti koje su se našli u „Mojoj Srbiji“?

– Mnogo sam putovao po Srbiji i mnogo čitao o njoj. A na kraju, uvek odlučuju osećanja. Staviš ruku na srce i kažeš: o ovome treba govoriti. Tekst je u početku bio mnogo obimniji ali, kao što to uvek bude, tim saradnika koji u našoj kući rade na knjizi skraćivao je i brusio tekst tako da ostane ono najbolje i tako da on zasija punim sjajem. Naravno, ja sam pratio čitav proces do kraja i knjiga je kroz moje ruke i moju staru pisaću mašinu prošla bezbroj puta dok nije ugledala svetlo dana. Ali, da budem pravedan – nije bilo samo skraćivanja. U tom procesu neki saradnici su i predlagali da dodamo neka njima važna mesta, da posvetimo veću pažnju pojedinim ličnostima, događajima ili umetničkim delima. Rad na ovakvoj knjizi je izuzetno složen i komplikovan posao i ja sam imao sreću da budem okružen izuzetnim saradnicima poput ilustratora Dušana Pavlića, lektorki Brane Tarbuk i Ivane Ignjatović i, na kraju, Saše Rebića, koji je doprineo da knjiga bude odlično odštampana.

Koliko su za formiranje mladih ljudi važna putovanja na koja poziva „Moja Srbija“ i zbog čega mnogi od nas bolje poznaju neke delove sveta nego svoju otadžbinu?

– Ako hoćeš da zavoliš svoju zemlju, moraš dobro da je upoznaš, da je vidiš i čuješ priče o njoj. A naša Srbija je toliko lepa i bogata, ima toliko zanimljivih priča! Nekad su oko nas predeli ili dela svetskog nivoa, a mi na njih ne obraćamo pažnju, pa tek kada nam dođe neki gost izdaleka zastanemo da pogledamo oko sebe, a onda se začudimo. Važno je da od najmlađeg uzrasta deca uče da gledaju oko sebe i da istražuju, poznavanje sopstvene zemlje i njene tradicije, ali i njene savremenosti, ispuniće im srce i daće im divovsku snagu.

Na predstavljanju „Moje Srbije“ u Biblioteci grada Beograda rekli ste da je glavni cilj ove knjige da kod mladih čitalaca podstakne posmatranje. Koliko je to težak zadatak u vremenu digitalizacije i visokih tehnologija koje su deci dostupne takoreći od trenutka kad dođu na ovaj svet?

– Veliki Gogolj je savetovao svoju sestru kako da vaspitava sina ovim rečima: ”Ako se u njemu probudi sposobnost posmatranja svega što ga okružuje, tada će od njega biti čovek, bez te osobine biće niko i ništa.” To je važan putokaz za roditelje i sigurno da nije lako da se uvek sledi, ali ako uspete, korist za dete će biti velika.

Šta nam možete reći o saradnji sa ilustratorom Dušanom Pavlićem na „Mojoj Srbiji“ i koliko u njoj ima i neke „Pavlićeve Srbije“?

– Za lepotu ovog izdanja, koja nam je bila podjednako važna, bio je zadužen likovni urednik Kreativnog centra, proslavljeni ilustrator Dušan Pavlić. Najbolje pravilo za saradnju s Dušanom je puna sloboda. On je Sremac – tih, osećajan, ali zmajevit. Kad je slobodan, on dobije krila. Tako je bilo i u ovoj knjizi. Zajednički smo radili nebrojeno puta, neke naše zajedničke knjige dobijale su važne nagrade i mislim da smo dobar tandem. Posebno sam ponosan na našu saradnju na zbirci narodnih junačkih pesama u okviru naše kolekcije narodne književnosti, kao i na knjizi ”Stilske igre”. Kad smo završavali ”Moju Srbiju”, na njegov predlog znatno smo proširili deo o njegovom rodnom kraju.

Kako nastaju knjige sa dušom?

– Mislim da čovek svemu što radi treba da da sebe. Ja prvo zamišljam neku knjigu, onda se samo njom bavim, svuda s njom hodam dok ne postanemo jedno. Mislim da se u tom času pojavi ta duša, nešto što kasnije i čitaoci prepoznaju u moru konfekcijskih knjiga kakvih nažalost ima i kod nas i u celom svetu. Mi smo uvek nastojali da i u najmanju knjigu unesemo duh, humor, toplinu, a čitaoci su to nagradili dugogodišnjom vernošću.

Kao dugogodišnji pedagog, šta mislite da li u Srbiji postoji „sistemska“ briga o upoznavanju vlastite zemlje, njenih prirodnih lepota i bogatstava od najmlađih uzrasta ili je sve prepušteno porodici i gde Vi tu vidite mesto Vaše knjige „Moja Srbija“?

– Mislim da u našem obrazovanju u ovom nema sistema. Na ekskurzijama i izletima često se više vodi računa o zabavi nego o tome da deca upoznaju krajeve u koje idu. Takođe, udžbenici se više bave političkom istorijom Srbije nego što im je cilj da deca upoznaju duh zemlje u kojoj žive i da je zavole. Naravno, ima izuzetaka, ali oni leže u energiji pojedinaca, najčešće nastavnika i vaspitača koji ne žale svoje vreme da deci što bolje pokažu Srbiju. Nadam se da će ova naša knjiga biti dobra pomoć takvim nastavnicima, kao što može da bude korisna i roditeljima prilikom planiranja porodičnih izleta.

Da li je osnivanje izdavačke kuće Kreativni centar logičan nastavak Vašeg puta od učitelja do vladinog savetnika za obrazovanje i profesora na Niškom univerzitetu i koliko Vam pedagoško iskustvo pomaže u pisanju knjiga za decu i udžbenika?

– Bio sam najbolji đak učiteljske škole. Tim se ponosim. Od prvog razreda te škole, čini mi se, počeo sam da se pitam kako se najbolje pomaže razvoju dece i mladih. Ta saznanja i iskustva su mi pomogla i tokom mog nastavničkog rada, a i kasnije, u pisanju prvih slikovnica i udžbenika. Izdavaštvo je složen posao, traži profesionalce sa različitim znanjima, ne samo pedagoge već i dobre urednike, lektore, dizajnere, a mi smo imali sreće da se, u duhu naziva naše kuće, od početka okružimo izuzetnim kreativnim pojedincima i uz njihovu pomoć je nastalo sve što smo objavili. Pri tom izdavaštvo ne trpi mnogo ponavljanja, uvek mora da se smišlja nešto novo i da se bude otvoren prema novim saznanjima.

Kako kao osnivač i glavni urednik izdavačke kuće koja će 2024. napuniti 35 godina vidite budućnost štampane knjige, posebno knjige namenjene mladima?

– Verujem u moć knjige. Ona je nekako bliska čoveku. Uzima je u ruke, dodiruje, diše s njom. Mislim da će knjiga i dalje čvrsto stajati kao temelj čovekovog razvoja.

Da li i književnosti za decu i mlade, osim opšte digitalizacije sveta, „preti“ savremeni bauk veštačke inteligencije?

– Čovek će po svojoj prirodi uvek želeti da svemu da svoj pečat, da ostavi trag svog sna. Taj ”bauk” bi trebalo da mu pomogne da sazna brže i više o nečemu, a to je u stvaranju samo prvi korak ka nekom tajanstvenom ostrvu.

Pedagogija i izdavaštvo

Rodom iz mesta Popovi kod Blaca Simeon Marinković (1941) završio je Učiteljsku školu i Višu pedagošku školu u Kruševcu, Filozofski fakultet u Skoplju, magistrirao i doktorirao na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Izdavačku kuću Kreativni centar, u kojoj i danas radi kao glavni urednik, osnovao je 1989. godine.

Autor je i koautor velikog broja knjiga za decu i mlade, kao i udžbenika za osnovnu školu.

“Nova godina u Zekinoj šumi”

Odmah posle “Moje Srbije” u izdanju Kreativnog centra nedavno je objavljena nova ekološka slikovnica Simeona Marinkovića “Nova godina u Zekinoj šumi”, ilustrator je Evelina Daneva Rajninger.

To je četvrti Marinkovićev naslov iz Edicije “Čuvari prirode”, koji uz veselu prazničnu atmosferu među stanovnicima šume, uz obaveznog Deda Mraza, upozorava decu na opasnosti od upotrebe petardi i štetnost sečenja šume za novogodišnje jelke.

“Cilj ove edicije је da deca zavole prirodu i nauče kako da je čuvaju. Slikovnica je prva knjiga, a rano detinjstvo je najvažniji period u čovekovom životu. Ako se u tom periodu kod dece probudi ljubav prema prirodi i steknu saznanja o potrebi očuvanja prirode, to će biti njihovo trajno opredeljenje tokom celog života”, kažu u Kreativnom centru, čija je Edicija “Čuvari prirode” namenjena predškolskom i mlađem školskom uzrastu.