Vesna Roganović o Čarlsu Simiću: „Čarls Simić je po mnogima bio nesuđeni nobelovac“

– Čarls je izuzetna ličnost, neko ko je obeležio moju karijeru, budući da smo sarađivali više od tri decenije, da sam prevodila njegove eseje, novinske tekstove, i da sam s njim napravila šesnaest intervjua od kojih je nastala cela jedna knjiga razgovora, „Đavo gudi na raskršću“, objavljena 2017 – kaže Roganović, koja je do sada prevela čak deset Simićevih knjiga.

– Kada smo u jednom trenutku sve to sumirali, Čarls mi je zahvalio što je toliko prisutan u srpskoj kulturi, i što su njegove knjige eseja postale poznate i objavljivane, jer smo stalno bili u komunikaciji. Svaku od njegovih knjiga koje sam dobila pročitala sam, prevela i preporučila izdavaču, tako da sam imala priliku da Čarlsa upoznam i da osetim koliko je on jedna ličnost neponovljiva. Tako nešto se zaista retko dešava u karijeri, a sve je počelo slučajno – seća se Roganović.

Simić je bio veliki poštovalac poezije Vaska Pope, koju je prevodio na engleski jezik, i kada je Popa preminuo 1991, bila je slučajnost, kako navodi, što je i od njega tražila izjavu.

– Tu je nastao trenutak prepoznavanja – ja sam u Čarlsu prepoznala osobu koja je vanserijska, a on je meni počeo da šalje svoje knjige. Bila sam začuđena što ovde tada niko nije obraćao pažnju na Čarlsa Simića, i nikome nije palo na pamet da prevede njegove knjige. Kad sada gledam njegova esejistička dela, kao i one neprevedene tekstove, zadivljujući je raspon njegove erudicije. Čarls je bio obavešten da je mogao da piše o svim mogućim temama – pisao je izvanredno uzbudljive eseje o američkim pesnicima, o pesnicima Latinske Amerike kao što je Oktavio Paz, o velikanima evropske kulture, poezije, umetnosti, imao je veliki dar da piše o slikarstvu, o nekim neobičnim ličnostima koje je on umeo da pronađe. Pisao je o američkoj pop kulturi, o bluzu, džezu, i podjednako intrigantno i zanimljivo pisao je i o filmovima. Mislim da je njegov pesnički smisao za detalj dao pečat čitavom njegovom opusu, ne samo u poeziji, koja je nesporna i genijalna, i o kojoj je svetska kritika već dala svoj sud. Čarls Simić je po mnogima bio nesuđeni nobelovac – podseća Roganović.

Kako ističe, ovaj velikan je umeo da spoji smisao za detalj, smisao za transkribovanje ličnog iskustva u univerzalnu priču.

– Dao je univerzalni smisao svemu što je obeležilo njegov život – svim traumama i radostima iz detinjstva, ratu, emigraciji, i sve to je ostavilo traga na njegovu ličnost, a vraćajući se na te doživljaje i iskustva imao je jedan divan filozofski način da o tome piše sa lakoćom, autoironijom, promišljeno i sa distance. Čarlsu Simiću je čovek-pojedinac uvek bio najvažniji. Ma o čemu pisao, o ratu, bombardovanju, stradanjima, o literaturi koja se bavila time i koja je njemu bila jako bliska baš zbog tog njegovog ličnog iskustva, umeo je da sve to pogleda kroz jednu svoju subjektivnu prizmu i da svemu tome da jedan neponovljivi, autentičan pečat – kaže Vesna Roganović.