Sve nesreće koje su nas zadesile mnogo smo skupo platili. Ja da sam neko, kako kaže Davorin Popović u pesmi ‘Da sam ja netko ne bi suza kanula’, ali…
Znate, ja sam rođena u Jugoslaviji. Zemlja je imala 22 i po miliona stanovnika, svi su radili i sarađivali sa svima i to je veoma važno. Sve te saradnje su donosile svežinu i zbog toga su one uvek i neophodne. Znam da kada su se dogodile sve te nesreće krenuli smo svi svojim putevima”, istakla je glumica Vesna Trivalić za podgoričke Vijesti, koje su uradile razgovor sa njom tokom snimanja serije „Dug moru“.
Ona je dodala da se ta razdvojenost i prisilne podele koje su uglavnom rezultat političkih mahinacija i tvorevina, apsolutno ne osećaju na setu serije “Dug moru”.
”Da vi sad dođete na naš set, tajno, da stavite granje na sebe i da se pretvorite u žbun i tako se kao žbun pomerate za nama vidjli biste kakva je atmosfera… Sjajna, opuštena, kompaktna, drugačije i ne može, osjetilo bi se. A takva atmosfera nadahnjuje i nosi i ekipu i svakog pojedinačno”, naglasila je Trivalić.
Za Vijesti je pričala i o pozorištu, te istakla da je za nju to sve mikrosvet; pozorište je, kaže, drži budnom i osetljiv(ij)om, zato što je taj odnos sa publikom nešto neopisivo.
„Kada sam prvi put nakon 18 godina stala pred publiku to je bilo (dubok uzdah)… Ja se stalno šalim da je to bilo kao onaj peti element, nešto što te direktno u stomak pogodi… To je ta razmena koja ide između redova, u vazduhu je, čuje se, oseti: mi ka njima, vi ka nama, mi levo, oni levo, oni desno, sve se vrti i oseća, a vrlo je uzbudljivo i važno. To mi je ključ koji otvara bravu ka meni, ka profesiji, ka pisanoj reči. Tako da, teško je to pitanje”, navela je glumica.
Ona je objasnila da je osećaj koji postavlja neki zadatak pred njom jedna potpuno uzvišena emocija i energija, apstraktna i impresivna, a vidljiva i postojana. To je deo koji je najviše podstiče i gura i koji joj je, kaže, vetar u leđa, ali o kojem ne ume rečima da govori, zato što predstavlja skup osećaja i asocijacija i onoga što je za proces najvažnije, igre i saradnje sa kolegama i rediteljima.
Kroz razgovor sa njom zaključuje se da je neke stvari zaista nemoguće opisati, već ih je potrebno doživeti. A na pitanje da li ona kroz svoje uloge nanovo doživljava i preživljava živote i sudbine, odgovara:
”To da. Dodatno, često vam se desi da gledate nešto i, znate, nije toliko stvar u tome da ja to doživim, već da sve to sprovedem i izvedem što bolje kako bi drugi doživeli i proživeli te sudbine. A ja ću lako sa sobom, ja sam uvek u tome. Glumci uvek doživljavaju i proživljavaju mnogo toga, ali postoji jedan deo koji kada se desi mi kažemo ‘prebacilo je rampu’, a to je kada ‘bacim’ to nešto do vas kao gledalaca i tako dobacim do publike koju ću voditi tim putem kojim hodim”, objasnila je Trivalić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.