Vestern junak koji to nije

Ti svemoćni i nepobedivi ustajali su odlučno protiv bogova, ljudi, ideja, strahova, suprotstavljali su im se i sebi su mogli priuštiti da žive i umru ne strahujući za druge. Za herojima niko nije imao da plače, jer se već sa drugim mitom pojavljuje još snažniji zaštitnik nemoćnih. Međutim, realizam se okreće prostim ljudima i tu pronalazi mnoštvo složenosti. Običan čovek ima porodicu, posao, šefa, običan čovek živi za druge, a ne za velika dela, njegova smrt je tiha i mirna, a ne slavna i velika. Kad umre, heroj ode u legendu, a običan čovek u zaborav.

Ovo nije slučaj sa Kenom Parkerom, običnim čovekom i junakom istoimenog strip serijala Đankarla Bernardija i Iva Milaca, koji je ponovo počeo da izlazi krajem prošle godine u izdavačkoj kući Darkvud. Prva knjiga donela nam je dve priče „Duga puška” i „Majntaun”, a uskoro izlazi i druga, takođe sa dve epizode – Džentlmeni” i „Ubistvo u Vašingtonu”. Interesantno je što je serijal obnovljen u godini kada se slavilo četrdeset godina od objavljivanja prve epizode. Ken Parker je prvi put izlazio kod nas u ediciji Lunov Magnus strip od 1978. do 1989. godine. Stiglo se do 58. epizode, a ostale epizode su objavljene (ne u potpunosti) posle 2000. godine u ediciji Sistem Komiks. Strip Ken Parker više puta je objavljivan i u zemljama regiona.

„Strip Ken Parker nije vestern”, mnogo je puta ponavljana rečenica, skoro zakon za pisanje svakog teksta o Parkeru. Istina on to nije, međutim, šta Parker jeste. Ken Parker je običan čovek, zadrt u svojim idealima, ne da se otrgnuti od njih. Običan čovek koji je otišao u legendu i, nakon smrti, ostao nezaboravan junak i večna enigma strip umetnosti. Nesavršenost je odlika koja Parkerove čitaoce i strip kritičare baca u razmišljanje kako je moguće da takav jedan „nejunak” postane popularni lik. Radnja priče počinje krajem 1868. godine u Montani, vreme kauboja, ali Parker nije kauboj, niti neodoljivo pravedni rendžer poput Teksa Vilera. Ken Parker je traper, ali se ne bori bespogovorno za viši cilj kao Veliki Blek. Ken Parker je bio čovek sve do kraja, iscrpljen čekajući završetak svog serijala i tražeći mir u zadovoljenju sopstvenih ideala. Čekao završetak serijala? Tako je, Parker na kraju serijala umire, kao istinski običan čovek.

Parker je lik dobio po glumcu Robertu Redfordu i tokom serijala stari sa godinama koje dolaze. Često promašuje svoju metu i, kao što mnogi autori tekstova o njemu kažu, „pravi greške za koje kasnije plaća skupu cenu”.

Mnogo tema se provlači kroz priču o neustrašivom antijunaku. Njegov odnos prema Indijancima je antirasistički. Parker traži pravdu za sve i scene ubijanja nedužnih Indijanaca, njihovih napada iz strahova za opstanak, istrebljenja čitavih plemena zatiranjem njihovih kultura i tragova postojanja preplavljuju table u stripu. Parker ne misli da je opravdano goniti Indijance, nazivati ih divljacima, nižima od sebe. Parker se bori za jednakost svih u Americi. U drugim stripovima gde se Indijanci predstavljaju kao dobri ili loši ne predstavlja se pozadina njihove potencijalne dobrote ili zlobe. U ovom ostvarenju jasno se vidi pozadina američkog masakra nad domoradačkim stanovništvom i razlog njihovog straha.

Socijalizam je, reći ćemo ideja, da ne bismo preterali sa terminom ideologija, koju zastupa Parker. On nastoji da radnicima pokaže kako se njihove gazde bogate dok oni ostaju siromašni, kako ih iskorišćavaju i tlače zarad svojih interesa. Parker ne voli da ubija životinje, kao ni ljude, samo iz nužde. Parkerove avanture pokreće želja za osvetom od prve epizode. Kad god je njemu ili njegovom idealu naneta nepravda, to se mora ispraviti, a oni koji je nanose moraju za to platiti. Parker nosi pušku koja je već tri generacije u njegovoj porodici i ta „duga puška” predstavlja simbol njegove povezanosti sa porodicom i čvrste vere u ideal porodice.

Na kraju Ken Parker umire, umoran od svih avantura koje su ga zadesile. Ne kao heroj, Parker umire kao običan čovek, sa malo više ideala i željom da stvori svet bez nepravde koja se vrši nad radnicima, slabijima, bez rasizma, sa porodicom kao najvišom vrednošću.