Foto; Bitef teatar promo“Ljubavna priča o silovanju. O tome kako je jedna devojčica rekla ne i pristala na sve. Kako je posle razbila izlog kafane koferom i pobegla. O tome kako je jedno izvini rečeno prekasno”, navodi između ostalog rediteljka Jelena Bogavac povodom svoje predstave “Bruklin i mačke u kontejnerima” koju će regionalno pozorište iz Novog pazara izvesti 5. decembra u 20 sati na sceni Bitef teatra.
Reč je o komadu prema tekstu Vide Davidović koji je nastao kao pokušaj da se rekonstruiše jedno lično sećanje koje se otima, opire i potiskuje, traumatsko sećanje koje leprša po glavi jedne devojčice i ostaje neimenovano i osporeno, zaključano u jednom malom gradu u Bosni i Hercegovini – gradu koji sa sobom vuče u ekstazu i ponor istovremeno.
Izvedbena verzija ovog teksta za Regionalno pozorište u Novom Pazaru prebacuje lični na kolektivni plan, tako da trauma ne postaje samo trauma devojčice, već kolektivna trauma društva, mutnih međuljudskih odnosa i propalih odnosa u mestima koja „čine ljudi“ (a pitanje je i šta se dešava kad ljudi prestanu to da budu).
Smešteni u dobro poznatu kafanu i u krug starih prijatelja, junaci preispituju zajedničkim sredstvima sećanja, strahove i očekivanja, velike ljubavi i male smrti. U jednom trenutku opraštaju. U jednom trenutku ne zaboravljaju. Mrze i vole. Šta je od toga važnije, navodi se u pozivu na ovaj događaj.
Rediteljka Jelena Bogavac povodom ove predstave navodi još da ona govori i “o tom jednom mnogo zgodnom tipu koga je alkohol razvalio. Koji je klasičan siledžija mekog srca i nesrećnog detinjstva. Da je ova predstava priča o tome kako su se dvoje užasno voleli.
“Baš užasno. O tome kako jedna mama pije a jedan tata se bije. O noći u kojoj su se neki ljudi napili u kafani i sećali mladosti. Noći kad su popili sve što je bilo u kafani, na crtu iz mladosti i sutra nisu platili ništa. Jer je račun bio preveliki.
O toj ženi isto, što drži već godinama tu kafanu i veliki je laf – zaboravlja dugove. Ona mnogo dobro peva ima dobre noge i dobra je ko lebac – kad joj prekipi psuje, posle pije, posle plače, posle se našminka.
I o tom njenom „dečku“ od pedeset godina koga lebom hrani. Koji je bio dobar dasa pravi šmeker al sad je dosta propao. Al njih dvoje su nokat i meso, pravi par. Grebu se pa se maze kao neke mačketine. Iz kontejnera.
Priča o tome kako je jedna beba prespavala noć u kafani u kolicima naslonjenim na zvučnik. Kako su treštali narodnjaci dok su mama i tata slavili petnaest godina mature. O toj noći koje se beba neće sećati naravno, bila je mala. I bolje jer, te noći mama joj je pila leksilijume i votku, igrala na stolu i dobila šamar od tate. Tata se tolko kažu napio da nije mogla da utera kolica sa bebom u stan, nije otišao ujutru ni na džoging ni na posao – dan mu je potpuno pukao i bio je mamuran.
Zvuči poznato?
Vestern o traumi za poneti. Melodrama o bolu strpanom u kofer. Tragedija jednog duboko istraumiranog društva”, navodi Jelena Bogavac.
U predstavi igraju: Rifat Rifatović, Ema Muratović, Dušan Živanić, Kristina Jevtović, Lemana Bećirović Binjoš, Haris Šećerović; audio i video povereni su Igoru Marković; kostim i scena Aleksandru Kovačeviću a scenski pokret Aleksandri Veljković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
