Veštica je metafora za žensku moć: Dea Džanković povodom ciklusa „Arhetip Veštice na Filmu“

Ciklus obuhvata projekcije filmova i prateća predavanja u Kvaki 22, koja vodi Dea Džanković.

Projekcije predstavljaju spoj filma i analize istih, istražujući kako se lik veštice na filmu menjao kroz decenije, reflektujući društvene promene i kulturne percepcije, uz predavanja koja nude jedinstven pogled na jedan od najintrigantnijih arhetipa u kinematografiji.

U četiri termina biće prikazana četiri četiri filma: 20. marta – „I Married a Witch“ (1942), režija René Clair; 21. marta – „Suspiria“ (1977), režija Dario Argento; 26. marta – „The Love Witch“ (2016), režija Anna Biller; 27. marta – „The Witch“ (2015), režija Robert Eggers.

Sve projekcije počinju od 20 častova.

Uvid u dinamičan filmski lik nudi publici šansu da istraži kako su veštice na filmu bile i ostale snažan simbol transformacije i izazova društvenih normi.

– Veštica u filmu je više od pukog lika; ona je ogledalo društvenih normi, strahova i aspiracija. Od ranih holivudskih klasičnih predstava pa sve do modernih reinterpretacija, veštice su odražavale kulturu i duh vremena. Prikazivanje ovog arhetipa varira od karikaturalnih portreta u ranoj kinematografiji do složenih i nijansiranih karakterizacija u savremenim ostvarenjima. Ova promena paradigme osvetljava kako su filmski stvaraoci koristili vešticu kao sredstvo za istraživanje složenih tema poput rodne politike, moći i identiteta – pojašnjava Džanković.

Kako se rodila ideja za ciklus, šta su bile vaše glavne inspiracije?

– Kao umetnica koja se bavi društvenim normama, uslovljavanjima i položajem pojedinca, a takođe i kao neko ko je studirao film, tema veštice me uvek fascinirala. Fascinacija leži u reinterpretaciji rituala u savremenom kontekstu društva i u tome kako se lik veštice transformiše i prilagođava tokom vremena, odražavajući promene u društvu. Ovaj projekt je prilika da istražim kako se ovaj kompleksan i simboličan lik razvio u kinematografiji.

Koji su kriterijumi odigrali ulogu odabira filmova?

– Budući da sam bila ograničena sa četiri filma, pažljivo sam odabrala naslove kako bih mogla vremenski da provučem narativ kroz različite periode. Svaki film predstavlja jedan značajan vremenski period i način prikaza veštice. Na primer, „I Married a Witch“ koristi lik veštice kao simbol ‘drugog’ u društvu, dok „The Witch“ istražuje stigmatizaciju i ostracizaciju veštice, ujedno osvetljavajući buđenje ženskog principa.

Kako se prikaz veštice razlikuje u odabranim filmovima?

– Svaki film pristupa liku veštice na jedinstven način. „I Married a Witch“ istražuje strah i pripitomljavanje oznaka ‘drugog’ u društvu. Ovo ukazuje na različite društvene norme i kako se one menjaju vremenom. Svaki film u ciklusu nudi jedinstven uvid u različite aspekte simbolizma veštice, pri čemu svaki pruža svoju interpretaciju i perspektivu.

Kako su filmski stvaraoci koristili lik veštice u svojim delima?

– Filmski stvaraoci koriste lik veštice kao vrstu kormila koje oslikava trenutno društveno raspoloženje. Kroz istoriju, veštica je poslužila kao snažno sredstvo za istraživanje složenih tema kao što su rodna politika, moć i identitet. U svakom filmu koji će biti prikazan, lik veštice odražava određene društvene trendove, strahove, i aspiracije, pokazujući kako je filmska umetnost ogledalo i kritika društva u kojem živimo.

Kako vi vidite simboliku veštice u savremenom društvu?

– U savremenom društvu, veštica može da se posmatra kao metafora za žensku moć, otpor i nezavisnost. U prošlim vremenima, veštica je često bila sinonim za strah i predrasudama prema ženskom principu, identitetu i slobodi. Danas, veštica za mene simbolizuje otpor prema ograničavajućim društvenim normama, kao i osnaživanje ženskog izraza i identiteta. U ovom kontekstu, veštica je više nego ikada relevantna figura, koja izaziva, inspiriše i provocira.