Veštine Jiržija Kilijana uporedive su sa Mikelanđelovim

Ovaj slovački umetnik sa velikom međunarodnom karijerom u razgovoru za Danas priznaje da je zbog situacije izazvane pandemijom virusa rad na ovoj produkciji najduži u njegovoj karijeri – započeo ga je 2019. kad je po drugi put u životu došao u Beograd.

– To omogućava sagledavanje stvari iz drugačije vremenske perspektive, što je na izvestan način dobro, ali se mora voditi računa i o  rokovima. Rad na „Mikelanđelu“ tražio i od mene i od uprave Baleta Narodnog pozorišta prilagođavanje drugih obaveza, a od igrača strpljenje. Pandemija kovida ima velike negativne, ali i neke pozitivne uticaje – nadajmo se da će na kraju ova predstava biti uspešna i da će i igrači i publika uživati – kaže Radačovski uoči večerašnje premijere.

* Izjavili ste da Vas Mikelanđelo kao umetnička tema već dugo zaokuplja. Njegov život i delo do sada su uglavnom bili inspiracija za filmove. Da li je pre ove slovačko-srpske produkcije bilo baletskih predstava posvećenih ovom velikom renesansnom geniju i da li je neki od pet filmova o Mikelanđelu uticao na Vaš pristup ovom baletskom komadu?

– Tačno je da sam već duže vreme zaokupljen ovim genijem. Što više saznajem o njemu, to sve više osećam da nedovoljno poznajem tog neverovatnog umetnika koji nam je ostavio zapanjujuća dela. Čudno je i to što imam osećaj da Mikelanđelo više pripada epohi baroka nego renesanse. Bio je tako talentovan i nadaren od Boga. Za mene je više od filmova i svih drugih stvari urađenih o njegovom životu važnija poruka koju pokušavam da pošaljem ovim baletom – koliko je kultura važan deo našeg života, kao i da su nužni znanje,  zanat, strpljenje, kreativnost i naporan rad. Mikelanđelo je uticao na mene jer bih voleo da se kao umetnik usavršavam više, uprkos činjenici da nikada neću dostići njegov nivo. Mikelanđelo me inspiriše da pokušam da vidim ono što niko drugi ne može, da to otkrijem i ponudim javnosti.

* Mikelanđelo je bio slikar, skulptor, arhitekta, pesnik… Koliko je zahtevno i izazovno život jednog tako velikog, pre svega likovnog, stvaraoca preneti u sferu scenskog izražavanja i pokreta?

– On je bio višestruko talentovan čovek, iako je želeo da ga ljudi doživljavaju pre svega kao skulptora, čak više nego slikara. Prema onom što barem do sada znam, to bio njegov prioritet broj jedan. Za mene je iskrenost najvažnija suština umetnosti i zato se trudim da iskrenost bude prva motivacija u ovom baletu. Izrazi i pokreti su onoliko iskreni koliko to možemo da damo od sebe. Nadam se da će se deo publike koji ne zna mnogo o ovoj neverovatnoj umetničkoj figuri zapanjiti onim što će u ovom baletu videti. Nadam se da će ih to podstaći da istražuju Mikelanđelovo delo i život.

* Koliko Vam je u radu na baletu pomogla Mikelanđelova poezija? On je napisao više od 300 soneta i madrigala koji potvrđuju njegovu duboku religioznost, ali pitanje je da li su njegovi stihovi dovoljno pouzdan trag i kad je reč o intimnom životu.

– Iskreno govoreći, njegova poezija i soneti bili su deo moje odluke da možda pokažemo neke delove njegovog intimnog života. Kažem možda pošto o tome ne znamo mnogo. Istovremeno sam imao i snažan osećaj da to nije važno jer se današnje društvo svakodnevno suočava sa tim ko je sa kim, da li neko jeste ili nije gej. Za mene je to najmanje važno. Najznačajnija poruka ovog baleta je pogled na Mikelanđela čoveka koji je najveći deo života bio usamljenik, a ostavio nam je tako veliko delo u nasleđe. Njegova privatnost pripada samo njemu, a ono što je važno to su njegova kreativnost, znanje, istraživanje univerzalnosti… U današnje vreme previše sudimo drugima umesto da se pogledamo u ogledalo i ispitamo sebe da li imamo pravo da to radimo.

* Kao umetnik, da li verujete da je Mikelanđelova univerzalnost moguća u današnjem vremenu površnosti, brzine, sekularnosti, visokih tehnologija i neoliberalnog tržišnog pristupa kulturi?

– Iskreno verujem da je Mikelanđelo ovih dana življi nego ikada ranije. Pogotovo sada, jer na ovu pandemijsku situaciju možemo gledati i kao na mali dar usporavanja i osvrtanja na ono što smo uradili – da li je to pravi put ili u  ovom kompletno bolesnom svetu treba da pronađemo lek za greške učinjene  proteklih decenija. Mikelanđelo pokazuje da su duh kreativnosti, znanja, obrazovanja, kulture neke od najvažnijih osnovnih vrednosti. Zato bih voleo da  ovaj komad natera publiku da razmišlja o njemu ili da bar podstakne radoznalost prema novim saznanjima…

* Koliko su Vam domaće baletsko obrazovanje i iskustvo pomogli u uspešnoj igračkoj i koreografskoj karijeri na Zapadu, pre svega Kanadi i gde je tu mesto Vašeg mentora Jiržija Kilijana, zemljaka iz nekadašnje Čehoslovačke?

– Rođen sam u Čehoslovačkoj, u delu koji je kasnije postao Slovačka. Najveći deo moje igračke karijere proveo sam u inostranstvu. Samo nekoliko poslednjih godina igrao sam kod kuće. Obrazovanje i talenat pomogli su mi da odem iz zemlje. U Holandiji pod komandom gospodina Jiržija Kilijana u Holandskom plesnom teatru nastavio sam da učim, istražujem mnoge druge mogućnosti u igri. Gospodin Kilijan, koji je prema mom mišljenju najbolji koreograf ikad, pomogao mi je i otvorio mnoga vrata. Kilijanove koreografske veštine mogu se uporediti sa Mikelanđelom, a ja se nadam da bih mogao da mu se približim, što i pokušavam da uradim.

* Za razliku od Jugoslavije, Čehoslovačka se mirno i dogovorno podelila posle pada Berlinskog zida. Vi ste umetnički direktor Baleta Narodnog pozorišta u Brnu, često radite i u drugim češkim pozorišnim kućama, kao i u Bratislavi. Možete li da nam kažete nešto više o sadašnjim slovačko-češkim umetničkim vezama i saradnji?

– Srećan sam što su odnosi između Slovaka i Čeha bolji nego ikad. Česi i dalje imaju veću potrebu za kulturom nego Slovaci. Pretpostavljam da je to posledica naše prošlosti, ali se trudimo da se Slovačka na mnogim planovima izjednači sa Češkom. Naravno da može biti i i bolje, ali na liderima je da nastave što više zajednički da rade. Mi imamo viševekovnu istoriju, u zajedničkoj državi živeli smo više od 70 godina i biće velika greška ako to ne iskoristimo. Nadam se da će kultura i obrazovanje jednom postati prioriteti broj jedan, što trenutno nije slučaj. Nažalost, mi nismo jedine zemlje sa ovim problemom.

Betoven u Brnu

* U Brnu pripremate komad o Betovenu. O čemu se radi i da li Vas posebno zanimaju biografski baleti?

– Betoven je još jedna velika tema. Još jedan genije sa snažnom porukom. Njegov rad je nadmoćan. Betoven je stalna borba za slobodu, Betoven je bitka. On je toliko ispred našeg vremena i ima mnogo sličnosti sa Mikelanđelom. Na mnogim stvarima su padali, ali se i podizali, izvlačili pouku, postajali još jači i moćniji kroz znanje, zanat, strpljenje, slobodu, poštenje, usamljenost. Mislim da me ovo uzbuđuje zbog baleta kakav je „Mikelanđelo“, primorava da što više naučim i kroz njihove priče pokušam da shvatim ko smo mi zaista. Iskreno, ponekad mislim da nemam pojma, a ponekad, pogotovo kad sagledam ono što smatramo važnim, osećam se još izgubljenijim…

Autorski tim

Na jednočinom baletu „Mikelanđelo“ zajedno sa Mariom Radačovskim radili su: kostimografkinja Katarina Grčić Nikolić i scenograf Marek Holi. U komadu učestvuje celokupni ansambl Baleta NP. U podeli su: Dejan Kolarov, Nikola Bianko, Miloš Živanović, Ivana Savić Jaćić, Tijana Šebez, Olga Olćan, Branko Sarić, Samuel Gest, Dejana Zlatanovski, Teodora Spasić, Maja Stojakov, Milena Ogrizović, Ljiljana Velimirov, Sanja Ninković, Hose Iglesias i Antonio Bibo. Prva repriza zakazana je za 1. jun.

Od Bratislave do Novog Zelanda

Mario Radačovski završio je Plesni konzervatorijum Eva Jaczova u Bratislavi i posle trogodišnjeg iskustva u Baletu Slovačkog narodnog pozorišta, čiji je bio solista, 1992. dobio je ponudu za angažman u Holandskom plesnom teatru Jiržija Kilijana u Hagu, gde je sarađivao sa najvećim svetskim koreografima. Igračku karijeru nastavio je u Montrealu i Bratislavi. Koreografijom se bavi od 2002, a osim u Češke i Slovačke njegove koreografije uspešno se izvode u SAD, Kanadi, Rumuniji, na Novom Zelandu.