Vida Ognjenović: Ovo je uvek bilo elitno udruženje

Predsednik i potpredsednik Srpskog PEN-a Vida Ognjenović i Gojko Božović najavili su danas na konferenciji za novinare svečanost u Narodnoj biblioteci Srbije, međunarodne književne večeri, regionalni skup na temu „Književna kritika na ispitu vremena“, prigodnu izložbu u NBS.

– Sve te svečanosti, književne večeri, konferencija o aktuelnom stanju književne kritike su dobar povod da šira javnost sazna šta je to penovski duh i šta PEN mora da učini u ovom i ovakvim vremenima. Činjenica je da je PEN uvek bio elitno udruženje, koje je imalo dobre veze sa svetom iz kog je prenosilo nove ideje – rekla je, između ostalog, Vida Ognjenović.

Ona je objasnila da je tema konferencije odabrana zbog opšte krize književne kritike koja je „sve više okrenuta komercijalnoj promociji, a ne analizi dela“.

Srpski PEN centar je samostalan i autonoman deo Međunarodnog PEN-a – svetske organizacije pisaca, prevodilaca i izdavača, čije je sedište u Londonu. Osnovan je u Beogradu na inicijativu Isidore Sekulić 1926, samo pet godina posle nastanka svetskog centra koji je u prvo vreme okupljao samo pisce. Srpski PEN je u Kraljevini SHS pomogao osnivanje i rad takvih centara u Zagrebu i LJubljani.

Vida Ognjenović posebno ističe značaj kongresa Svetskog PEN centra 1933. u Dubrovniku na kome je, uprkos podeljenim mišljenjima o izjašnjavanju pisaca prema nadolazećem fašizmu, preovladao stav da PEN treba da se odredi prema događajima u društvu – osuđuje totalitarizam, zalaže za toleranciju u odbrani ljudskih prava, humanitarnih načela i književne slobode, u skladu sa svojom osnivačkom poveljom.

Prema njenim rečima, Međunarodni PEN, kao ni njegovi centri širom sveta, nije radio tokom Drugog svetskog rata, ali nije nestao. Posle rata obnovljeni su svi centri, osim u zemljama Istočnog bloka i Jugoslaviji, čija je posleratna vlast smatrala da ovo udruženje „promoviše zapadnjački duh kapitalizma“.

Rad Srpskog PEN-a obnovljen je 1962, a uprkos krizi posle uvođenja međunarodnih sankcija Srbiji 1992. ostao je član Svetskog centra, kao jedino srpsko udruženje koje nije isključeno iz međunarodnih organizacija. Trenutno ima 108 članova iz Srbije i 10 iz inostranstva, koji su istovremeno i članovi Srpskog književnog društva, Udruženja književnika i Udruženja prevodilaca Srbije. Gojko Božović ističe da je Srpski PEN „jedina umetnička asocijacija koju država ne finansira, iako je reprezentativno udruženje“.

– Sredinom devedesetih godina prošlog veka istupili smo iz državnog finansiranja jer se ni u čemu sa tom državom nismo slagali. To je bio „srećan razvod braka“, ali smo kasnije podneli više zahteva da se vratimo na državno finansiranje. Imamo obećanja, ali nismo dobili rešenje, mada komisije koje odlučuju o programima za koje konkurišemo imaju razumevanje – kaže Vida Ognjenović, naglašavajući da je u poslednjih 10 godina Srpski PEN imao intenzivnu izdavačku delatnost i da je 2011. bio domaćin 77. kongresa Međunarodnog PEN centra, koji danas okuplja više od 145 ogranaka.

Kritika i društvo zabave

– Suština problema književne kritike je u promeni duha vremena, koje nije zainteresovano za vrednovanje i analizu, nego emotivno poistovećivanje. Analitička kritika ne odgovara savremenom duhu i strukturi savremenih medija. Zato smo brzo smo postali društvo zabave, a ne društvo koje promišlja svoj status i položaj. Populizam kao mehanizam kojim se oblikuje društvo je opšta pojava koje je negde više, a negde manje prisutna – smatra Gojko Božović, koji kaže da se u Evropi klasična književna kritika sačuvala samo u Francuskoj.