Vidojković i Kulačin: Dolazak u Danas bio je kao sletanje na Maldive

* U izbornoj noći ste svratili i do redakcije Danasa, kako vam je bilo kod nas?

Marko Vidojković: Kod nas je bilo najlepše, s tim što je kod nas u našem slučaju i portal Nova S. Na portalu Nova S i u Danasu je bilo prirodno najugodnije snimati, pogotovo što smo prvi put došli u prostorije Danasa od kad su renovirane i od kad se ekipa vratila u redakciju. Stvarno nam je bilo fenomenalno, posluženje je bilo super i ljudi su bili super.

Nenad Kulačin: Posle stravičnog iskustva sa neulaskom u prostorije SNS, dolazak u redakciju Danas je bio poput sletanja na Maldive. Danas doživljavam kao svoju drugu kuću. Čini mi se da od 2016. pišem za Danas. DLZ ima poseban odnos sa Danasom i sa kolegama iz redakcije, ali i sa Dražom Petrovićem. Nadam se da je i Danasu prijala naša poseta. Nama jeste, imajući u vidu da smo posle uključenja imali priliku da se družimo sa švedskim stolom u vašoj redakciji.

* Kako je bilo izveštavati iz štabova SNS i ostalih stranaka koje su učestvovale na izborima?

Marko Vidojković: Pokušali smo da se akreditujemo za Srpsku naprednu stranku, Socijalističku partiju Srbije, Moramo i Ujedinjeni za Srbiju. Prvo smo otišli u SNS zato što je postojala bojazan da će biti nekih nereda, da je policija spremna da se spremaju neke batine. Onda smo, pošto ni mi nismo baš sasvim naivni, a njima sigurno nismo nepoznati, odlučili da odemo u vreme kad je sve još relativno nepoznato, dakle oko devet smo prvo otišli u SNS. Tip na VIP ulazu nas je poslao da kroz neki mrak odemo do trećeg sprata, tamo nas je sačekao novi tip nasred stepeništa. Svi su nas prepoznali, pitajući ‘Otkud vi’. Rekli smo im da smo poslali akreditacije pre izvesnog vremena, kazali smo da hoćemo s nekim da porazgovaramo. Vrlo brzo, znači nije prošlo ni pola minuta, devojke to jest hostese su nas obavestile da nas nema na spisku. Jedna je čak krenula da obrazlaže nešto u fazonu ‘jel znate ko ste’. Mi smo se unapred dogovorili da ako nismo na spisku odmah kažemo ‘Želimo vam ugodno veče, hvala i doviđenja’, jer ako nismo na spisku, to znači automatski da smo nepoželjni, a svi znamo kakva je Srpska napredna stranka, to je dokazao i gospodin koji nas je dočekao na stepeništu isprativši nas rečima ‘Doviđenja i pazite tamo dole je mrak’. Mi smo to 99 odsto shvatili kao zezanje, odnosno kao prozivku, ali onih jedan odsto nam je uključilo neke radare za potencijalnu opasnost, pa smo se uključili telefonski uživo preko Fejsbuka čisto dok napustimo te mračne prostorije u starom Merkatoru koji je inače odvratan, mračan i jeziv, a kamoli kad dolaziš i odlaziš iz SNS-a. To je bio jedini deo prenosa koji nije išao na portal nego je išao direktno na Fejsbuk. Snimali smo svoj prilog dvestotinak metara dalje zato što nismo hteli da rizikujemo da se nama, opremi ili našim kolegama bilo šta desi.

* Kako je bilo kod opozicionih stranaka?

Marko Vidojković: Pole posete SNS smo otišli u Danas, tu smo se najduže zadržali, tad su krenuli prvi rezultati, onda je ostalo da vidimo kako ćemo rasporediti dalje gostovanja. Odlučili smo da u SPS ne idemo zato što je SPS proruska stranka, a mi smo otvoreno protiv ruske invazije Ukrajine i koliko god nekad SPS delovao proevropski, naš strah od trovanja nervnim gasom ili nečim drugim je bio jači od novinarske želje da odemo i da pričamo sa Ivicom Dačićem ili sa bilo kim, a verovatnoća da ni tamo nismo bili akreditovani je podjednako velika kao i za SNS. Onda smo se odlučili da odemo u Fabriku gde je bio izborni štab Ujedinjeni za Srbiju, kad smo došli tamo pomislili smo da smo došli na neku sahranu, što je meni lično bilo čudno s obzirom da je do tog trenutka bilo jasno da je Vučić pobedio u prvom krugu, bilo je jasno da SNS ima neku relativnu većinu u parlamentu i pošto SNS nije objavljivao rezultate za Beograd bilo je jasno da opozicija dobro stoji u Beogradu. Očekivao sam malo veću euforiju ili makar proglašenje pobede u Beogradu bez obzira što nije bilo dovoljno obrađenog materijala, ali samim tim što SNS ne proglašava pobedu opozicionim strankama je bila ostavljena prilična mogućnost da to urade. Međutim, mi smo došli tamo i u jednoj prostoriji s leve strane su svi lideri sedeli namrgođeni i komunicirali međusobno namrgođeni, novinari su bili onako blizu potonuća, a mi smo tražili s kim ćemo razgovarati. Kad smo videli atmosferu u tako zvanom boksu zaključili smo da ćemo odande teško nekoga izvući za izjavu. Našli smo akademika Dušana Teodorovića, s kojim smo lepo porazgovarali i onda smo na kraju pošto je već bilo blizu jedan sat iza ponoći, rezultati su prilično sporo stizali, zaključili smo da nemamo snage da idemo i u Moramo, čuli smo da se tamo slavilo. Nije se slavila pobeda u Beogradu već su stranke slavile to što su jedva prebacile cenzus i što će konačno biti na budžetu skupštinskog restorana. Takvom slavlju nam se nije prisustvovalo, otišli smo kući. Eto, tako se to završilo.

* Koliko se razlikuje rad na podkastu koji trenutno radite od rada na TV Šabac gde je DLZ bila kultna emisija?

Nenad Kulačin: U načelu, ne razlikuje se mnogo, sem što je prelazak na portal, a onda i na TV Nova S, doveo do toga da Marko i ja radimo u nekoj vrsti spejs šatla. Mi jesmo podkast zbog toga što se emitujemo na digitalu, ali realno DLZ je realno proizvod TV produkcije koja je naš proizvod podigla na mnogo viši nivo.

* Da li se razlikuje publika?

Nenad Kulačin: Publika je, rekao bih ista, ali mnogo je brojnija. I tome je mnogo doprineo naš kratkotrajan boravak na TV. Naš narod i dalje najviše voli da gleda program koji se emituje na TV i u tom smislu možemo da govorimo o tome da se publika malo promenila, jer smo doprli i do ljudi do kojih nismo mogli dok smo bili u Šapcu.

* Kako je raditi sa Markom Vidojkovićem?

Nenad Kulačin: Pre svega – ogromno zadovoljstvo. Siguran sam da smo mi dve najrazličitije osobe koje su toliko kompatibilne u svom proizvodu. Marka izuzetno poštujem i, što je isto bitno, kapiram. Politički smo bukvalno blizanci, a to podrazumeva i istovetne principe, zalaganja i htenja. Čini mi se da se odlično nadopunjujemo i da smo još daleko od našeg zenita.