Vinča kao svetski centar za izučavanje neolita

Premijerka Ana Brnabić istakla je da bi ovaj lokalitet mogao da postane svetski centar za izučavanje neolita.

Povodom početka radova na sanaciji klizišta u Vinči i objave pobedničkog rešenja arhitektonsko-urbanističkog lokaliteta koje je pripalo studiju AKVS arhitektura iz Beograda, premijerka je rekla da ovo pokazuje promenjen odnos Srbije prema kulturi.

„Projekat pokazuje naš promenjen odnos prema kulturi, istorijskom nasleđu i onome što imamo kao potencijale, a ranije ih nismo prepoznavali“, rekla je Brnabić.

Ona je skrenula pažnju da se godinama nije ulagalo i da je tek pre tri godine počelo da se razgovara o sanaciji klizišta u Vinči, koja počinje danas i koja bi trebalo da bude završena u martu 2023. godine.

„Uspostavili smo dobru komunikaciju sa Uneskom i radimo sve da to bude na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine“, rekla je Brnabić dodajući da se oduvek divila zemljama koje od najsitnije stvari naprave nešto, a da Srbija ne ume od 7.500 godina starog nalazišta da „napravi ništa“.

„Sedam i po hiljada godina staro istorijsko nasleđe svake godine se obrušava u Dunav i svake godine mi gubimo deo po deo te neprocenjive vrednosti“, rekla je Brnabić.

Ambasador SAD Kristofer Hil rekao je da je projekat značajan za celu Evropu i svet.

„Ovo je tako veliko i impresivno“, rekao je Hil i dodao da je uzbuđen što će se raditi na očuvanju Vinče.

Istakao je da u Srbiji ima mnogo kulturnih spomenika i da istorija pokazuje ljudima odakle su došli, ukazuje i na neke probleme, ali ukazuje i na budućnost.

Direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Dubravka Đukanović rekla je da je nalazište Belo brdo Vinča jedan od tri projekta od kapitalnog značaja, a da će 114 miliona dinara biti uloženo u sanaciju klizišta.

Zavod će realizovati trogodišnji projekat vredan tri miliona evra od 2021. godine koji treba da stvori uslove da arheološko nalazište bude bezbedno.

„Cilj je da se stvore uslovi da Vinča dođe na evropsku mapu naučnoistraživačkih i kulturno-turističkih ruta“, kazala je Đukanović.

Ona je navela da je na konkurs za idejno rešenje arheološkog parka Vinča bilo prijavljeno 12 rešenja.

Arhitektinja Anđela Karabašević u ime studija koje je izradilo pobedničko rešenje istakla je da zbog važnosti lokaliteta, koji predstavlja skoro osam milenijuma neprekidnog razvoja kulture, svaka arhitektura mora biti „nežna i nenametljiva i suptilna“.

Zato će se, rekla je, koristiti prirodni materijali – drvo, trska, glina i sadiće se primarne biljne kulture sa područja Vinče.

Dodala je da će se sa vizitorskog centra pružati pogled na arheološki park i Dunav, a pored toga biće izgrađen i naučnoistraživački centar.

Premijerka je najavila da će do lokaliteta ići i brodovi a na pitanje kako misle da reše problem nelegalne gradnje na području Vinče, Brnabić je odgovorila da se krenulo s uklanjanjem nelegalnih barži i brodova, kao i restorana i kafića.

Na pitanje Danasa zna li se koji su investitori odgovorni za uništavanje arheološkog lokaliteta Usek na Banjici koje se desilo letos, koje je takođe deo vinčanske kulture, te da li će za to snositi kazne, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Dubravka Đukanović je odrično odgovorila.

– Ja lično ne znam ko su ljudi, ko je investitor. Ne znam ni kakva ni kolika će kazna biti izrečena, ali nažalost takav odnos prema arheološkom nasleđu nije usamljen, nije jedinstven. Mi u ovom momentu imamo mnogo više goruću temu, takođe uništavanje arheološkog nalazišta u Postenju, u delu Novog Pazara gde je bagerima uništena latinska crkva, odnosno deo srednjovekovnog nasleđa. Tako da je pitanje Banjice, pitanje Pazara nešto što se mora sistemski rešavati – kazala je Đukanović.

Prema njenim rečima, ono što služba zaštite, u okviru svojih ingerencija, može je da zaustavi radove i da obavesti inspekciju koja je nadležna.

– Da li je to lokalna inspekcija, regionalnog karaktera ili republička inspekcija, oni dalje preuzimaju vođenje tog postupka i onda se u zavisnosti od toga šta se dešava na lokalitetu podiže krivična prijava kod Osnovnog višeg suda ili se već sprovodi zakonska mera prema izvršiocima tih dela – kazala je Đukanović.

Ona je dodala da je “činjenica da neka od tih dela nisu sankcionisana”, ali da jedino što kao služba mogu da urade je da pokušaju da reaguju što je moguće brže, da, koliko je moguće, obezbede lokalitete jer se takve stvari ne mogu rešavati kaznenim merama.

– Da bismo takve stvari predupredili, to ne možemo rešavati kaznenim merama. To je jedan mnogo ozbiljniji sistemski pristup koji seže od obrazovanja dece u osnovnim i srednjim školama do široke populacije.

Ana Brnabić je rekla da je ova konferencija za nju jedna od najlepših jer se ostalo na temi koja je izuzetno važna i da bez podrške medija ne bi mogla ni da se podigne svest našeg društva o važnosti kulturno-istorijskog nasleđa, pa onda, kako je kazala, i dolazi do toga da investitori i bilo ko drugi dođe i jednostavno sruši arheološko nalazište, neku crkvu ili kulturno nasleđe.

– Ali, ako se država dve decenije pre toga ponašala tako da klizište svake godine odnese deo sedam i po hiljada godina starog lokaliteta u Dunav nepovratno, zašto bi onda privatni investitor na to pazio. Zato je ovaj projekat toliko važan, zato što on pokazuje naš promenjen odnos prema stvarima a konačno mi to možemo samo sa vama, predstavnicima medija – poručila je Ana Brnabić.