Sa Lanetom Gutovićem radio sam mnogo i prijateljstvovao. On je vrlo zanimljiva ličnost, sa pozitivnom i negativnom dinamikom, kao i svi, i sa iskričanjem između ta dva. Najviše mi je ličio na junake iz dela Dostojevskog, kod njega je sve bilo duboko smišljeno i proživljeno.
To nije samo bravura koju mnogi glumci postižu. On je umeo da uhvati to neiskazivo – kao kad vreme curi kraj vas. I to je znao da iskaže u širokom dijapazonu.
Ljudi ga doživljavaju kao TV zvezdu koja je iznedrila više likova koji zadiru pod kožu i nisu samo naša tipika i identitet, nego i poblematika. On je prešao tu granicu, umeo je to da vodi tako da ga ljudi vole i zovu imenima tih likova.
To nije stvar scenarija i ekipe nego onog što glumac nosi… Zato nije otišao samo moj, nego i vaš poznanik i prijatelj – poručio je danas reditelj Dejan Mijač sa scene Jugoslovenskog dramskog pozorišta na komemoraciji Milanu Gutoviću, jednom od najpoznatijih srpskih pozorišnih, fimskih i TV glumaca.
Gutović je preminuo 25. avgusta na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, a prema sostvenoj želji sahranjen je u porti crkve u Kumodražu.
Sa scene JDP danas je poslednji put ispraćen aplauzom, sećanjima kolega, poezijom, arhivskim snimcima predstava u JDP i iz Kabarea, uz podsećanje na njegovu umetničku biografiju.
Gutović je bio član pozorišta u Manježu od 1967. do 2002. i u njemu je ostvario više od 30 uloga sarađujući sa najznačajnijim rediteljima, da bi se na matičnu scenu vratio prošle godine u komadu “Putujuće pozorište Šopalović”, što je bila negova poslednja premijera.
Član Narodnog pozorišta u Beogradu bio je pet godina, a često je igrao i na drugim beogradskim pozorišnim scenama.
Na komemoraciji sala JDP-a bila je začuđujuće prazna – pedesetak ljudi i znatno brojniji novinari i snimatelji koji su uzalud ispred pozorišta čekali poznate ličnosti.
U publicu su se, doduše, našli i političari – predesednik Skupštine Srbije i SPS Ivica Dačić i Vuk Jeremić, lider Narodne stranke.
“Praznina” je postala malo jasnija kad je glumac Vojislav Brajović u svom obraćanju rekao da “Lane nije voleo ovakve skupove i da se nada da će oprostiti kolegama što moraju da se i ovako od njega oproste”.
– Kreativan, cinično duhovit, Lane je bio jedan od najdarovitijih naših glumaca druge polovine 20. veka. Njegova virtuoznost može se porediti samo za Zoranom Radmilovićem kad ga nije mrzelo da glumi, a po lakoći glume Lane se mogao poredi samo sa samim sobom.
Dejan Mijač uvek je tvrdio da veliki glumac mora da bude kao “rols rojs” – veliki, snažan, robustan, a istovremeno nečujan i tih. Takav je bio Lane, mada sam oduvek slutio da u njemu čuči i pesnik – poručio je Vojislav Brajović.
Glumac i reditelj Irfan Mensur sa publikom je podelio sećanja na svoje drugarstvo, ćutanja i plakanja sa Milanom Gutovićem, dok je njegova koleginica Branka Petrić govorila o (ne)zgodama sa turneja i predstava u kojima je igrala sa Gutovićem.
– Bio je drukčiji, poseban kao čovek, umetnik, kolega, prijatelj, brat, otac, ujak… Bog ga je obdario tolikim darovima, kojima nije pridavao važnost, ali kad je bila reč o poslu bio je rudar i lovac na bisere…
U komadu “Arzamas” Lane ima ulogu smrti. Govorio je da se smrt ne može igrati nikako osim polukomično i tačno… – rekla je Branka Petrić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
