Virtuelno oživljavanje kulture u Srbiji u doba korona krize

Narodno pozorište u Beogradu počelo je sinoć emitovanje svojih predstava na internetu. Publika može pogledati predstavu na sajtu Narodnog pozorišta i na njegovom YouTube kanalu, na kojem je moguće, inače, pogledati i predstave „Bizarno“ i „Livada puna tame“.

Uz najavu besplatnog striminga i operskih, i baletskih, i dramskih predstava, Narodno pozorište pozvalo je publiku i da mu dostavi želje preko društvenih mreža.

Narodno pozorište ima na YouTube kanalu i dragocene snimke nekoliko izdanja Filozofskog teatra, pokrenutog svojevremeno po ugledu na istoimeni program koji je u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu inicirao filozof i politički aktivista Srećko Horvat.

Među gostima u Beogradu bili su i Boris Buden, sestra Tereza Furkadas, Tarik Ali, Franko Bifo Berardi, kao i članica Vikiliksa i advokatica Renata Avila, u čiji se razgovor sa dramaturškinjom Majom Pelević 2016. godine uključio bio putem video-linka i sam Džulijan Asanž, povodom četvorogodišnjice boravka u azilu u ekvadorskoj ambasadi u Londonu i zahteva za njegovo hitno oslobađanje.

Razgovori sa učesnicima Filozofskog teatra, posvećeni problemima savremenog društva, na posredan način nude i bar deo odgovora na pitanje o uzrocima aktuelne globalne epidemiološke krize koja je zaustavila život u velikom delu sveta i odnosi svakodnevno na hiljade žrtava.

I Atelje 212 najavilo je da će i tokom vanrednog stanja „biti sa svojom publikom“, pa će svakog utorka, četvrtka i subote na Fejsbuk strani emitovati od 20 sati snimljene predstave. To će, kako je najavilo, biti jedinstvena prilika da najmlađa publika prvi put vidi neke predstave tog teatra, a starija da se podseti predstava koje su nekada bile na repertoaru. Najavu repertoara Atelje 212 će početkom svake nedelje objavljivati putem društvenih mreža:

Nakon predstave „Razvojni put Bore Šnajdera“ (1972) Aleksandra Popovića, u režiji Branka Pleše, koju je snimila TV Beograd, Atelje 212 je u okviru akcije „Pozorište za sva vremena“ najavilo za 19. mart komad „Kralj Ibi“ Alfreda Žarija iz 1973. godine, a za 21. mart „Ranjenog orla“ Mirjane Jakovljević (1977).

YouTube kanal Kulturno-umetničkog programa RTS-a sadrži, inače, više od 140 snimaka predstava i TV teatra, budući da kreativna spona pozorišta i televizije postoji još od samog osnivanja TV Beograd 1958. godine. Tako postoji zapis da je prvi TV prenos pozorišne predstave obavljen 28. decembra 1958. godine, a bila je to upravo predstava Ateljea 212 „Ljubovnaja zavist čerez jedne cipele“ Joakima Vujića, u adaptaciji i režiji Vladimira Petrića.

Već 1959. prenošena je komedija „Zajednički stan“ Dragutina Dobričanina, u izvođenju Beogradske komedije, a potom je usledio niz popularnih i značajnih pozorišnih predstava koje su, kao direktni prenosi, predstavljene TV auditorijumu.

U tim pionirskim danima TV Beograd nije, međutim, postojala mogućnost da se predstave snime, jer je prvi put magnetoskop korišćen 1961. (snimanje proslave 20 godina revolucije u Titovom Užicu, a zatim i snimanje prve Konferencije nesvrstanih u Beogradu).

Tek kasnije magnetoskop je počeo da se koristi i za snimanje pozorišnih predstava, ali zbog hroničnih finansijskih problema i malog broja traka koje su bile u opticaju, uglavnom su se snimci brisali.

Tako je, nažalost, izgubljen dragoceni materijal o pozorišnim dometima polovine 20. veka, a prvi sačuvani snimci datiraju iz 1967. godine. Na YouTube kanal Kulturno-umetničke redakcije RTS-a prvo su postavljeni najstariji snimci predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta (Jegor Buličov Maksima Gorkog, u režiji Mate Miloševića, premijerno izveden 1951, obnova snimljena 1967), a zatim i Ateljea 212, Narodnog pozorišta, Pozorišta na Terazijama i ostalih teatara, poštujući princip kvaliteta i značaja za pozorišnu umetnost. Ipak, kako je navedeno, kao i u svakoj antologiji, delimično nije bilo moguće izbeći i lični pečat urednika tog izbora.

Preseljenje dela programa na internet najavili su i Pozorište lutaka „Pinokio“ i Teatar „Vuk“, u želji da olakšaju život najmlađima, koji od 16. marta ne idu u škole i provode vreme u kućnoj izolaciji.

Pozorište lutaka „Pinokio“ igraće predstave bez prisustva publike u svom redovnom terminu svake subote od 12 sati, a prenosiće ih uživo preko Jutjuba, Fejsbuka i Instagrama. Najmlađi će imati priliku da uživaju iz svojih domova u najgledanijim predstavama tog pozorišta kao što su „Tri praseta“, „Pepeljuga“ i „Lepotica i zver“. Teatar „Vuk“ će organizovati izvođenje i čitanje srpskih narodnih bajki uživo na internetu.

Prema navodima gradske podsekretarke za kulturu Gordane Goncić, želja gradskih vlasti, kao osnivača tih pozorišta, jeste da svim mališanima ulepšaju dane koje moraju da provode kod svojih kuća i da ih na taj način ne ostave bez kulturnih i edukativnih sadržaja koji su neodvojivi deo njihovog odrastanja i obrazovanja.

Gradske vlasti pozvaće i ostala pozorišta koja imaju tehničke mogućnosti da se priključe toj akciji.

Slične akcije pokrenula su proteklih dana i pozorišta za decu u Podgorici, Zagrebu, Ljubljani, a želju da olakšaju deci u ovim teškim trenucima iskazali su i pojedini autori.

Tako je nagrađivana književnica za decu Jasminka Petrović pokrenula na svom YouTube kanalu program „Čitanjac, igranjac…“, u okviru kojeg čita delove svojih knjiga i daje deci zadatak. Prva je „Kaži teti Dobar dan“, odnosno priča „Kroz trnje do zvezda“, u izdanju Kreativnog centra.

Priču čita autorka, a zadatak osmišljava Bojana Lukić, vizuelna umetnica. Prvi zadatak za decu je da istraže kako su se igrali njihovi roditelji i koje su im bile omiljene igračke.

Na Fejsbuk strani Jasminke Petrović deca mogu da objave šta su otkrila, uz odgovarajuće fotografije.

Narodni muzej u Beogradu, koji je obustavio program 12. marta, a zatvoren je i za individualne posete od 16. marta, takođe je pozvao publiku da posećuje njegov sajt, na kojem je za sada ponudio virtuelnu šetnju kroz izložbu „Ivan Meštrović (1883-1962). Skulpture iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu“, kao i kroz Veliku galeriju i kolonadu karijatida na ulazu u tu nacionalnu ustanovu.

I drugi muzeji, galerije i kulturni centri najavili su da će ostati u kontaktu sa publikom tokom predstojećeg perioda borbe protiv koronavirusa, pa je tako Narodni muzej Kikinda pozvao sve da ga prate na Fejsbuku i Instagramu i očekuju muzejske „vesti iz karantina“.

Sajtovi ustanova kulture u Srbiji nisu, inače, prebogati digitalizovanim sadržajem, a posebno video prilozima ili virtuelnim šetnjama, koje su prilično retke. Pozorišta uglavnom na svojim YouTube kanalima imaju trejlere ili inserte iz predstava, a slično je i sa muzejima i galerijama.

Beogradska filharmonija ima nekoliko dužih inserata koncerata, poput nastupa sa Danijelom Rajskinom u Moskvi u septembru 2016. godine ili izvođenja Betovenove Devete simfonije u junu 2013.