Virus je veliki potres za književnost - utiče i na ponudu i na potražnju 1

Trenutna pandemija koju proživljavamo ima značajan uticaj na književnost i stvaralaštvo. Izdavači će morati da prilagode svoje poslovanje novonastalim okolnostima, pisci da nađu način kako da priđu ovoj situaciji i predstave je svojom pisanom reči, a čitaoci će iskoristiti dodatno slobodno vreme koje sada provode u svojim domovima uz neku dobru knjigu.

Regionalna književna konferencija „Book Talk“ održana je u Novom Sadu 1. i 2. oktobra. Po prvi put od svog osnivanja panele su zainteresovani mogli pratiti isključivo putem lajvstrima prateći aktuelnu epidemiološku situaciju.

„Vrlo je surovo što je ceo svet odlučio da ove godine obeleži 90 godina od rođenja Borislava Pekića i odužuje mu se i dalje i to će po svemu sudeći nastaviti i naredne godine. Mi u poslednjih šest meseci živimo u nekoliko proznih svetova Borislava Pekića, u Besnilu i u 1999. i Atllantidi“, našalio se na početku tribine „Šta je nama Borislav Pekić: 90 godina od rođenja slavnog pisca“ Vule Žurić, moderator panela.

Svi učesnici panela posebno su naglasili širinu koju je Pekić posedovao u svom književnom izrazu i naglasili da se ta obuhvatnost mnoštva tema i žanrova koje je pisao ne sme zanemariti ni sada u ovim trenucima kada je njegovo delo Besnilo najčešći razlog čitalaca da odu u knjižaru.

Književnica Mirjana Đurđević, koja se u više svojih knjiga osvrtala na Borislava Pekića, vrednost Prekića je videla u tome kakav je on bio čovek.

„Svi okupljeni književni teoretičari će da mi skoče u oči, jer oni uče da odvajaju književnika od njegovog dela i da najgori čovek može napisati najbolju knjigu, ali ja mislim da se loš čovek uvek može pročitati ispod teksta. I tu ja vidim vrednost Pekića, koji je živeo ono što je pisao. Nije bio galamdžija, nije jurio na barikade, ali je bio hrabar i nije odustajao ni u jednom trenutku, ni kad su odustajali oni koji galame“, rekla je ona opisujući svoju vezanost za dela ovog pisca.

„Borislav Pekić je za mene simbol slobodnog govora i slobodnog pisanja,“ izjavio je osnivač muzeja knjiga Viktor Lazić, odgovarajući na pitanje panela. Pekić je slobodu govora branio i svojom pisanom reči, ali je uvek i stajao u odbranu slobodnog govora i pisane reči kada bi ona bila ugrožavana drugim spisateljima. Uvek je pokazivao solidarnost sa drugim piscima i davao im podršku, čak i iz inostranstva.

„Tako je jednom prilikom poslao pismo podrške jednom piscu koji je bio osuđen zbog onoga što je pisao i tom prilikom ustvari napisao odličnu besedu u odbranu pisane reči koja se i danas čita i ne gubi na vrednosti“, izjavio je Lazić.

Na početku drugog dana konferencije izdavači i knjižari govorili su o načinu rada svojih lokala u doba epidemije i nove ekonomske krize. Osvrnuli su se na i na to šta se u ovoj situaciji manje ili više kupuje i koliko se knjige naručuju preko interneta.

Gojko Božović iz izdavačke kuće Arhipelag izrazio je zabrinutost zbog trenutne situacije i naznačio da je književnost posebno pogođena sa obe strane, i sa strane ponude i sa strane potražnje.

Ipak, on je naglasio raznolikost srpske književnosti i širok spisak žanrova i tema kojima se naši pisci bave, te je ovu situaciju ocenio i kao jedan od mogućih pokretača i motiva mnogobrojnih novih književnih dela.

„Mi nismo hteli da položimo oružje“, izjavio je Dejan Papić iz izdavačke kuće Laguna. On je tom prilikom izrazio da se nove knjižare i u ovim trenucima otvaraju, a da ljudi dolaze u knjižare i čitaju možda više nego ikad.

Izdavači će morati da prilagode svoje poslovanje novim uslovima, ali ne treba očajavati jer su i pisci i čitaoci i dalje aktivni, samo treba pronaći način da se oni povežu i u doba pandemije, zaključili su govornici ove tribine.

Što se tiča toga da li je i kako pandemija promenila ukus potrošača, Dejan Papić je rekao da se „književni ukus ne menja preko noći“, ali da se mogu uočiti određene promene u popularnosti određenih književnih dela i naglasio da čitaoci manje posežu za lakšom literaturom, a više za publicistikom, jer ljudi počinju da traže odgovore u knjigama.

„Jedina svetla tačka u ovoj situaciji je internet poručivanje knjiga“, poručio je Božović.

Papić iz Lagune dodao je tome i zajednički projekat Lagune i Delfija, Eden books, onlajn platformu sa pristupom knjigama u elektronskom obliku i elementima društvene mreže na kojoj će čitaoci moći da komuniciraju, ocenjuju i biraju svoje omiljene delove knjiga.

„Ja sam se brzo navikao na nove okolnosti. Kao da je oduvek bilo tako. Završio sam jednu knjigu. Pročitao sam sve što sam želeo i pogledao abnormalno veliki broj filmova. Iznenađen sam koliko malo čoveku treba da se prilagodi. Sada gledamo fudbalske utakmice sa praznim tribinama kao da je to najnormalnija stvar“, rekao je Predrag Ličina, filmski reditelj i pisac.

Borba sa produktivnošću u karantinu trebalo bi da ide u smeru smanjenja informativnog sadržaja o virusu i beg u kreativne sadržaje. Slobodno vreme treba iskoristiti i osloboditi svoje kreativne kanale, zaključci su ovog panela.

„Virus može biti izvor inspiracije za mnoge žanrove i tako ga treba i shvatiti. Ne možete da pobegnete od ove situacije, kako je to možda bilo moguće za vreme bombardovanja. Beg iz Srbije neće pomoći jer jer ovo sada globalna stvar. Stoga je potrebno naći unutrašnje prozore kroz koje možemo posmatrati ovu situaciju“, rekla je Nina Savčić, dizajner i lektor.

„Ja kao fan horora praktično sam jedva dočekao pandemiju, mislio sam sad će mi život postati film. Međutim dogodilo se to da mi je život postao najdosadniiji evropski film“, našalio se Ličina.

„Imao sam neku ludačku sreću da emitovanje mog filma Poslednji Srbin u Hrvatskoj počne u trenucima kada je počela i pandemija, pa su me čak ljudi počeli optuživati kako sam ja ubacio virus kako bi film bio gledaniji. Sve se to dešava u trenucima kada se u javnosti pojavljuju izjave da su Srbi otporni na virus, nije bilo nijednog slučaja, savetovani su da idu u kupovinu u Italiju. Sve sam ja to ustvari predvideo u filmu“, rekao je on kroz smeh.

„U drugom svetskom ratu ima i komedije i tako će biti i u ovoj situaciji. Ja svakako mislim da tu ima mesta humoru“, rekao je pisac Vojislav Radojković. Nina Savčić dodala je da se njoj ova situacija čini dosta prikladnom za snimanje sitkoma. Ličina je na tu temu spomenuo jednu od svojih ideja za film o fudbalskoj utakmici u pandemiji gde igrači u toku utakmice moraju držati razdaljinu od dva metra. „Utakmica je završena bez golova“, rekao je on.

Kako se književnost 2020. godine nosi sa novim totalitarizmima?

„Ne treba da iznenađuju dometi Francuske revolucije. Volim da kažem da je moderna demokratija nastala u kafani. Tamo je rođen fenomen koji je Habermas zvao javnom sferom. Odjednom nije važno nečije poreklo već moć argumenta. Po prvi put u istoriji ljudi su u kafeima počeli da diskutuju o stvarima od javnog interesa. Tamo su profesori držali svoja predavanja, u kafani je nastala prva berza, bila je to televizija pre televizije i mediji pre medija. Obični građani imaju pravo na to da diskutuju o javnim stvarima. Prvi dogovori o enciklopediji su nastali u kafeu, kao i prvi dogovori o revoluciji.“ , istakao je sociolog Aleksej Kišjuhas.

Prema mišljenju novinara Jutarnjeg lista Ante Tomića, veoma je važno da književnici u svojim delima promovišu humanističkih vrednosti, jer se na taj način sprečava svaki vid nasilja, pa tako i diktatura.

„Kada sam počeo da pišem, devedesetih godina, mislio sam da smo usvojili humanističke vrednosti, apsolvirali nešto, prepoznali diktature, a onda vremenom sam shvatio da ljude uvek treba upozoravati i podsećati na to zlo. Sreća je što ima glasova razuma, dobrih ljudi koji u svojim delima promovišu humanističke vrednosti“, rekao je Tomić.

Politička situacija u Hrvatskoj, kako je istakao, nije dobra.

„Situacija nije dobra. Zapravo, grozna je. Taj Fašizam je u baš strašnom uzletu, ali barem smo u Hrvatskoj imali dobre izbore, pa su se na levici pojavili kompetentni i pametni mladi ljudi i to nam svima uliva nadu. Ipak, ludačka desnica koja je netrpeljiva prema svim manjinama, jača je, ali je srećna okolnost što se oni uvek razmrve jer ne mogu da se dogovore ko će ih predstavljati“, objasnio je Tomić.

Aleksej Kišjuhas se osvrnuo i na aferu „Drajfus“, kao i na pismo predsedniku francuske koje je pod nazivom „Optužujem“ tada objavljeno na naslovnoj strani novina. Zbog ovog pisma je Emil Zola morao da izbegne iz države jer je stao na stranu malog čoveka.

„U našem društvu se nedovoljno poznaje afera Drajfus. To je zapravo bio veliki skandal koji nije uzdrmao samo francusko nego celokupno evropsko društvo. Ova afera je bitna jer je pokazala značaj uticaja medija na javno mnjenje, to je jedan od prvih slučajeva stvarnog istraživačkog novinarstva, a najkrupnije nasleđe je bila popularizacija termina „intelektualac“. To je bio politički, ekonomski, ali i klasni sukob. Na ovaj način ogoljene su duboke strukturne, klasne, vrednosne podele koje su iskipele iz lonca evropske civilizacije“, rekao je Kišjuhas.

Prema mišljenju panelista, vrednosti levice koje je ova afera iznedrila treba da nastavimo da negujemo i danas.

35 godina od pesme „Za milion godina“

„Ideja je potekla od urednika zabavne redakcije Mladena Popovića, koji je i autor teksta, dok je autor kompozicije Dragan Ilić Ilke iz Generacije 5. Od početka sam bila uključena i angažovala sam se kao nezvanični PR. Ne sećam se da je bilo tako velikih manifestacija koje su bile globalne pre ove, i to je prvi put da se pojavila misao da treba da se učini nešto na planeti i da se to učini zajedničkim snagama. Posebno mi je drago što je ta ideja pošla od muzičara“, rekla je pevačica Slađana Milošević.

Panelisti su se saglasili da su tekstovi pesama veoma bitni, jer oni mogu uticati na stvaranje stavova i mišljenja kod veoma velikog broja ljudi.

„Dosta koncerata je organizovano da bi se sprečilo da dođe do raspada države, i tada je dolazilo do širenja uma. Danas deluje da je tako nekakvo spajanje različitosti nemoguće. Čini mi se da danas ima par modela ponašanja i trendova, a nekada je toga bilo više. Potpuno je suludo što se zapravo svet zakomplikovao, jer je ranije bilo manje strahova“, istakao je Kralj Čačka.

Kako je rečeno na ovom panelu, u našoj sredini hip hop je jedan od najoštrijih noževa kada govorimo o tekstovima u poslednjih 15, 20 godina.

„Današnji svet na površnom nivou nije nimalo inspirativan, ali u dubljem smislu i na relaciji čovek-svet on je veoma inspirativan. Treba se spuštati kroz slojeve da bi se došlo do duha vremena kojeg volimo da osetimo kroz pesme“, rekao je Kralj Čačka.

Pandemija je jedna od ključnih tema koje piscima daju inspiraciju za stvaranje dela, ali šta se dešava kada se pandemija ušunja u našu stvarnost? Javljaju se i problemi sa lažnim vestima, dezinformacijama kako bi se stvorila slika drugačija od stvarne.

„Preplitanje naučne fantastike sa stvarnošču uvek jeste ono što čini ovaj žanr uslovno rečeno uzbudljivim i specifičnim. Mi ne možemo da pamtimo špansku groznicu, ali neki koji su stariji od mene možda se sećaju epidemija azijskog gripa i svakako imamo 2009. godinu, međutim te pandemije nisu pomerile život u ovolikoj meri. Neću reći da ova pandemija menja tok istorije, ali menja sve u našim životima“, istakao je imunolog Srđa Janković.

Prema rečima Dragane Bošković, biotriler je dominirao u periodu pandemije jer su ljudi verovatno intuitivno prepoznali slike – na primer, kada bi ustali ujutru i pogledali pustu ulicu, to bi bila nesvakidašnja slika, zbog koje bi se ljudima činilo kao da su u nekoj seriji ili knjizi.

„Mnogi su se tokom karantina verovatno zasitili celodnevnim gledanjem u nove tehnologije, i verovatno su posle dosta vremena ponovo pogledali na svoje police, obrisali prašinu sa starih knjiga i odlučili da se posvete književnosti. Prizor koji su ljudi imali priliku da vide i dožive svakodnevno verovatno je kod čitalaca izazvao osećaj da su o tome već čitali ili da su negde videli, što ih je poguralo da pronađu odakle im je to poznato“, objasnila je Bošković.