To nije problem samo profesionalaca, već svih građana: Više od 350 arhitekata i urbanista udružili se u odbrani Sajma i Generalštaba

Oni su nakon javne rasprave održane 23. aprila na Građevinskom fakultetu oformili Radnu grupu koja je imala za cilj da analizira sve dotadašnje aktivnosti i dostupna dokumenta vezana za sudbinu kompleksa Beogradskog sajma i zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane.

Radna grupa donela je i „Deklaraciju o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba“, gde su izneli argumente protiv rušenje i zateve upućene državnim i gradskim zvaničnicima.

Arhitekte i urbanisti su poručili da ova graditeljska dela čine kulturni identitet naše zemlje i naroda, pogotovo u slučaju posledica NATO agresije 1999. godine.

Istoričarka umetnosti Aleksandra Davidov za Danas kaže da široka rasprava i donošenje „Deklaracije o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba“ od strane uglednih predstavnika arhitektonske struke različitih institucija i nevladinih organizacija, nesumnjivo zaslužuje svaku podršku.

„Kada bi se ostvarila, oba, na mnogo načina degradirajuća planirana poteza, ne samo po proceni stručnjaka i ne samo za stanovnike Beograda, već i za najširu društvenu zajednicu – predstavljala bi duboku suprotnost javnom interesu“, ukazuje ona.

Davidov podseća da se zapaža da u pomenutoj raspravi i donošenju „Deklaracije“ o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba nedostaje podrazumevano učešće predstavnika nadležnih institucija spomeničke zaštite.

„Među njima nema direktno nadležnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, kao i krovne institucije zaštite, Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture“, navodi ona.

Građevinski inženjer Danijel Dašić naglašava da „gde sila caruje, tu um klade valja“.

„Takav je i odnos silne vlasti prema umnim i stručnim ljudima u ovom gradu i ovoj zemlji“, ukazuje on.

Dašić dodaje da je izostanak nadležnih institucija očekivan.

„Ako misliš da si čekić, sve ti izgleda kao ekser. Tako da drugačiji pristup nisam ni očekivao na ovaj glas, bolje reći apel razuma“, kaže on.

Ekonomista Milan R. Kovačević smatra da treba pružiti podršku okupljenoj struci.

„Arhitekte bi trebalo da doprinose tome da nam građevine čine Beograd lepšim i boljim, a urbanisti da grad bude uređen optimalno. Kad ih vlasti arogantno ignorišu, grad je sve lošiji“, ukazuje on.

Kovačević naglašva da se rušenje ovih građevina ne sme dozvoliti.

„Ako se Sajam, Generalštab i hotel Jugoslavija ruše i grade se novi, sa ugovorima štetnim za nas, žao mi je Beograda. Tome, pored ostalih, moraju da se suprostave i ekonomisti, pravnici i građani“, smatra on.

Istoričar umetnosti, kustos i naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerzitet u Beogradu Zoran Erić sličnog je mišljenja.

„Za procese urbanih transformacija koje već duže vreme sprovodi politička oligarhija u Beogradu upotrebio sam sintagmu „urbani feudalizam“. U pitanju je zapravo urbicid koji se krije iza takozvane politike razvoja grada“, poručuje on.

Erić dodaje da to nije samo problem strukovnih udruženja i profesionalaca, već svih građana.

„Simptomi poput potpune deregulacije, prenebregavanja urbanističkih planova, zanemarivanje uloge direktnih korisnika prostora grada i njihovog glasa u donošenju odluka od opšteg javnog značaja, govore o privatizovanju, da ne kažem „otmici“ grada, od njenih stanovnika“, smatra on.

Erić napominje i da novi „urbani feudalisti“ kroje grad isključivo po svojoj meri, grade „grad u gradu“ zarad sopstvenog profita.

„Pitanje je da li ćemo ostati samo nemi svedoci svih ovih procesa ili ćemo se javno oglasiti, svi mi kojima je stalo do grada u kome živimo“, poručuje on.