Visoka umetnost bakroreza

U Lajdenu rođeni umetnik se još u najranijoj mladosti specijalizovao za ovu formu dovevši je do najvišeg nivoa. O tome da je Lukas bio „Wunderkind“ – prvi bakrorez datiran je u vreme kada mu je bilo 14 godina – piše 1604. teoretičar umetnosti Karle van Mander (1548–1606). Delikatno rezbarene stranice su još za života umetnika bila visoko cenjene, kako od strane umetnika, tako i kolekcionara. One su imala značajan uticaj na razvoj evropske štampane grafike.

Izložba u Minhenu prezentuje jedan prononsiran izbor od 80 listova. On omogućuje detaljan uvid u umetnikov razvoj od njegovih početaka oko 1506. do poslednje godine njegovog stvaralaštva 1530. Prvi put se prikazuje ovaj bogati izbor stranica iz trezora kolekcije Staatlichen Graphischen Sammlung München, umetnički procesualni razvoj ovog umetnika iz holandskog Lajdena. Ovaj izbor omogućuje uvid u umetnički svet slavnog umetnika i u delikatnu tehniku rezbarenja kojom je on maestralno vladao. Suptilni sivi prelazi i nijanse, prostorna dubina i atmosferički štimung, teatralnost inscenacije, fasciniraju i danas kako umetnike, tako i kolekcionare. I danas, fantastično umeće pripovedanja kroz originalne interpretacije tradicionalnih tema i originalnih sižea, uvlači posmatrača u svoju magijsku orbitu. Detaljno posmatranje njegovih bakroreza otvara jedan sui generis svet, koji sadrži mnoga iznenađenja – uključujući i ljupke i zabavne detalje.

NJegov najveći fan i kolekcionar njegovih grafika je bio Rembrant. A svetli uzor mu je bio Albreht Direr iz Nirnberga. Ovaj se 1521. našao u Antverpenu, u koji je Lukas, kao jedno od retkih, preduzeo putovanje, da bi se susreo sa njim. Direr je zabeležio u svom dnevniku: ”U goste me je pozvao majstor Lukas, bakrorezac….” Tada su oni izmenjali grafike, što je bila posebna počast za dvadeset godina mlađeg umetnika – i blagodareći tome što ga je Direr nacrtao sa beretom i frizurom dvorskog paža – danas znamo kako je Lukas van Lajden izgledao. Gotovo naprečac je ovaj autodidakt avansirao u vodeću grupu evropskih bakrorezaca. Već prva datirana stranica – ”Mohamed i monah Sergije” iz 1508, koja pripoveda legendu o muslimanskoj zabrani upotrebe alkohola, u najfinijoj je tehnici gravure, sa mnogim detaljima i dramaturgijom svetlo-tamnih kontrasta. Na podu leži monah sa prerezanim grlom, pored njega sedi mamurno prorok, a pokraj njih leže razbacani pehari vina, svedočeći o velikoj terevenci. Ubica se šunja pokraj njih, u odeći seoskog sluge i likujući podmeće oružje Mohamedu. Oštri rezovi ovde potenciraju dramatiku događaja a nijansirani rezovi podstiču prostornu dubinu, da bi se u daljini spajali u lebdenju. Samo dve godine docnije će Markantonio Rajmondi ovaj bakrorez kopirati i primeniti na svojim bakrorezima.

Dugo žive ideje Lukasa van Lajdena. NJegov ”Veliki Ecce Homo” je bio uzor Rembrantu, koji ga je 150 godina docnije gotovo u detalj preuzeo. Bakrorezi su se još za života prodavali basnoslovno. To ga je ubrzo učinilo veoma bogatim čovekom. Nakon njegove smrti 1533. je njegova zaostavština postala jabuka razdora između njegove familije i jedne vanbračne kćeri, te je predmet stigao do suda. Posthumna štampa njegovih grafika je trebalo da produži to vrelo prihoda. Ali perfekcionizmu Lukasa van Lajdena nisu bile dorasle te sve difuznije reprodukcije vremenom izlizanih bakroreza.

Izložbom „Lucas van Leyden – Meister der Druckgraphik“, koja će biti otvorena do 24. septembra Pinakoteka moderne odaje prvorazredni omaž velikom umetniku štampane grafike. Kuratorka izložbe je Suzana Vagini, koja je priredila i katalog.