foto EPA/VALDRIN XHEMAJSrpski srednjovekovni manastir Visoki Dečani u ponedeljak je po drugi put ove godine uklonjen pa vraćen na gugl mapu. Manastir je isti problem imao i u februaru. Reč je o zadužbini svetog kralja Stefana Dečanskog iz prve polovine 14. veka, koja se od 2004. nalazi na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine i među 100 najugroženijih spomenika kulture na planeti i prvih sedam u Evropi sa ugroženim statusom.
Iz Visokih Dečana preko društvenih mreža juče pre podne stigla je vest da je “zahvaljujući brzoj intervenciji manastirskog IT tima ime manastira vraćeno na mapu, uz nadu da se ovakvi incidenti više neće ponavljati”.
U ponedeljak dečanski monasi su preko Tviter naloga obavestili javnost da je „oznaka sa imenom za manastir Visoki Dečani ponovo izbrisana na Google maps”.
“Ovo je drugi slučaj ove godine, a u prošlosti su Visoki Dečani izmeštani sa Google mapa više puta, uključujući i to da su se jednom našli i u Leskovcu. Provokacije se nastavljaju”, saopšteno je iz manastira.
Dečanci su porukama preko Tvitera podsetili na probleme koje imaju sa lokalnim vlastima u Dečanima i Vladom Kosova kad je reč o poštovanju imovinskih prava i zaštite manastira.
„Za sve ovo vreme u celoj Metohiji pa ni u centru grada nema ni adekvatne oznake gde je put za manastir. I pored toga manastir Dečani je najposećeniji istorijski i kulturni spomenik na Kosovu i Metohiji, kao i ostali srpski pravoslavni manastiri. Prošlo je šest godina od odluke Ustavnog suda Kosova kojim se potvrđuje imovina manastira Dečani. U novembru 2020. potpisan je dogovor o zaobilaznom putu za Crnu Goru van specijalne Zaštićene zone manastira. Sporazum su potpisali predstavnici: EU, OEBS-a, SPC, KFOR-a, dva ministra tadašnje kosovske vlade i gradonačelnik Dečana. Ni jedno ni drugo kosovske institucije ne poštuju i nastavljaju sa pravnim bezakonjem. Ovakav nečastan odnos najbolje pokazuje nespremnost kosovskih institucija da poštuju sopstvene pravne norme i osnovne verske slobode SPC, čime se nastavlja terorisanje manastira Visoki Dečani koji je od kraja rata četiri puta oružano napadan granatama albanskih ekstremista, zbog čega je pod stalnom zaštitom KFOR-a”, saopšteno je iz Visokih Dečana.
Uprava ove srpske svetinje skreće pažnju da „situacija na terenu pokazuje potrebu posebne dodatne zaštite srpske pravoslavne baštine od otvorenog pravnog bezakonja prištinskih vlasti na KiM, etničke i verske diskriminacije koja se sprovodi na svim nivoima i koja je sada najintenzivnija u poslednjih 23 godine posle oružanog konflikta na KiM“.
O svemu tome obavešteni su i međunarodni zvaničnici – ambasadori država članica Kvinte i predstavnici diplomatskog kora na KiM koji su prošle nedelje posetili Visoke Dečene i založili se za njihovu zaštitu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
