Vizantija – svet promena

Ovaj međunarodni skup, čiji su pokrovitelji Unesko i Predsednik Srbije, trebalo bi da, prema najavama organizatora – Međunarodnog udruženja za vizantijske studije i Srpskog komiteta za vizantologiju, odgovori na pitanje o budućnosti vizantologije kao nauke u svetu koji nastaje i uslovima, koji su bitno promenjeni u odnosu na one koji su vladali u najvećem delu 20. veka.

– Predstojeći kongres posvetiće naročitu pažnju produbljivanju razumevanja Vizantije kao živog organizma, čiji je vek trajao više od jednog milenijuma i čija je ideologija, erudicija, umetnost i kultura dala suštinski doprinos razvitku Evrope od pozne antike preko srednjeg veka do naših dana. Vizantija je, između ostalog, model koji pokazuje da je moguće hiljadu godina održati ravnotežu između kulturološke celine i nekog njenog dela, što je veoma osetljivo pitanje i danas – na njemu se raspala bivša SFRJ i na njemu se sada ljulja EU. To pokazuje da Vizantija spaja prošlost i budućnost i da je to priča o poukama prošlosti za budućnost – rekao je na konferenciji za novinare u Pres centru UNS-a profesor LJubor Maksimović,predsednik Organizacionog odbora kongresa, prvi čovek Srpskog komiteta za vizantologiju i počasni potpredsednik Međunarodnog udruženja za vizantijske studije.

Prema njegovim rečima, skup u Beogradu će, po broju učesnika – više od 1.300 iz 49 zemalja, biti najveći do sada održan vizantološki kongres. Glavne teme biće hagiografija, arheologija ranovizantijskih gradova, religiozne prakse i čula, ideja rimske države među Slovenima, izražavanje načina i razloga zbog kojih su Vizantijci pisali istoriju.

Skup će pratiti dve publikacije – Zbornik plenarnih referata i trotomna studija „Vizantijsko nasleđe i srpska umetnost“, čiji su izdavači Srpski komitet za vizantologiju, Službeni glasnik i Vizantološki institut SANU. Najavljeno je i više temtskih izložbi: „Vizantijsko graditeljstvo kao inspiracija srpskih neimara novijeg doba“ profesora Aleksandra Kadijevića u Galeriji nauke i tehnike SANU, koja će biti otvorena 19. avgusta, kao i „Svet rukopisne knjige od 12. do 17. veka“ iz Muzeja SPC, riznica Hilandara i srpskih pravoslavnih manastira u Crnoj Gori, čiji su autori profesori Irina Špadijer i Zoran Rakić, a na kojoj će se u SANU među eksponatima naći i Miroslavljevo jevanđelje.

U Muzeju SPC biće priređena izložba „Ikonopis sa područja obnovljene Pećke Patrijaršije“, a u Muzeju Zepter postavka pod nazivom „Zvuci, refleksi i ritmovi srednjevekovlja u delima srpskih umetnika druge polovine 20. veka, čiji je autor Ivana Simeonović Ćelić. Biblioteka grada Beograda biće domaćin postavci koja dolazi iz Grčke „Svetogorska putovanja u slikama -Sveta gora na akvarelima i digitalnim crtežima Daga Patersona i Tima Vajnera“, sa kojom gostuje Svetogorski centar iz Soluna. Ovu izložbu će u petak otvoriti: ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević, direktor Svetogorskog centra iz Soluna , Anastasije Duros i potpredsednik Srpskog komiteta za vizantologiju Srđan Pirivatrić.