Vladimir Đorđević, osnivač i programski direktor organizacije Multikultivator: Kultivaciju društva sprovodimo kroz muziku

To je publika koja ne poznaje žanrovska ograničenja i koja, poput autora koje im predstavljamo, zadovoljstvo nalazi u autentičnoj muzici i njenom magičnom uticaju – kaže na početku razgovora za Danas Vladimir Đorđević, osnivač i programski direktor organizacije Multikultivator.

Ova nesvakidašnja muzička platforma, mesto pre svega za pomoć usavršavanju mladih muzičkih talenata na prestižnim školama u inostranstvu, te za njihovo predstavljanje kroz nesvakidašnje koncerte, obeležava 20 godina postojanja.

Proslava tog jubileja počeće u četvrtak koncertom mladog tromboniste iz Italije srpskog porekla – Đorđa Damjanića u sali Beogradske filharmonije za koji našim čitaocima Multikultivator poklanja karte.

U razgovoru se sa Vladimirom podsećamo njihovih početaka, najvećih uspeha i pričamo o budućim planovima.

– Na samom početku bili smo grupa prijatelja koja je želela da svoj muzički izbor podeli sa drugima i ponovo ucrta Beograd na mapu muzičkih dešavanja u Evropi. Isto tako od prvog koncerta postojala je izražena potreba da mladim muzičarima iz Srbije omogućimo susret sa umetnicima koje smo predstavljali kako bi stekli novo i drugačije iskustvo i dodatnu motivaciju koja im na drugi način nije bila dostupna. Mnogima smo zauvek promenili život jer smo pokazali da ništa nije nedostižno ukoliko postoji kvalitet, motivacija i rad. U budućnosti Multikultivator bi mogao da bude produkcijski hab koji mladim muzičarima, ne samo iz Srbije, olakšava ulazak u profesionalne vode i realizaciju internacionalnih muzičkih projekata. Naravno, ostavljamo prostor za muzičke gurmane i radoznalce za koje, kao i za nas, magija muzike ne prestaje. Za ostvaranje ove vizije neophodne su mecene. Ne sponzori, već mecene koji prepoznaju značaj naših aktivnosti, podržavaju našu viziju i žele da budu deo toga.

Činilo se pre dve decenije da smo dobili još jednu koncertnu agenciju, profilisanu malo uže, pa smo tako slušali Umbrija džez u Beogradu. U međuvremenu, sve više ste se okretali edukaciji, pomoći pri školovanju mladih talenata u buduće muzičke zvezde na prestižnim muzičkim školama u svetu. Kako je došlo do toga?

– Uvek su postojali planovi za sve što smo radili. Godišnji i višegodišnji. Mnogo toga se odvijalo po planu, ali nekako mi se čini da su se one najbolje i najznačajnije stvari dešavale mimo plana. Inicijativa za saradnju sa Umbria Jazz festivalom je došla sa italijanske strane. Ova saradnja je obeležila nezaboravnih pet godina i vrhunski italijanski i džez sa prostora Balkana. Projekat Umbria Jazz Balkanic Windows nam je pomogao i da ostvarimo dugo sanjani san – da organizujemo koncerte u amfiteatru ispred Kuće cveća. Zahvaljujući ovoj inicijativi, amfiteatar i fontana su obnovljeni a kasnije su se na istoj lokaciji dešavale i druge manifestacije u našoj ili produkciji drugih organizacija, poput književnog festivala „Krokodil“. Na Umbra Jazz festivalu smo upoznali tim Berkli koledža i strpljivo čekali da se stvore uslovi da ih dovedemo u Beograd. Saradnja sa Berkli koledžom je bila osvežavajuća injekcija motivacije i novih izazova i u tom naletu okrenuli smo se edukaciji mladih muzičara.

Koji su se to muzičari iznedrili zahvaljujući i podršci Multikultivatora? Kakve ste sve programe osmislili da im pomognete da stignu do svetskih muzičkih centara?

– Kroz naše edukativne programe koji su vremenom izrasli u platformu za savremeno muzičko obrazovanje „Multiverzitet“ prošlo je više od hiljadu mladih talentovanih muzičara, pre svega iz Srbije, ali i iz regiona i Evrope. Saradnja sa Berkli koledžom i odlazak prve generacije muzičara koji su na audiciju za prijem na koledž i dodelu stipendija izašli u Beogradu u našoj organizaciji, stvorili su za nas do tada nepojmljive mogućnosti. Pozvani smo da se priključimo Berklijevoj mreži internacionalnih partnera. Odjednom otvorila nam se mogućnost da u Beograd dovedemo i predstavnike obrazovnih institucija iz drugih zemalja a mladim muzičarima ponudimo široku lepezu klinika, masterklasova i takmičenja kao i akademija i konzervatorijuma na kojima mogu da nastave svoje profesionalno usavršavanje. Teško je izdvojiti pojedince, ali ako baš moram, to bi svakako bili vibrafonista, bubnjar i kompozitor Miloš Branisavljević, saksofonista Rastko Obradović, gitarista Nikola Stajić, flautistkinja Milena Jančurić, kompozitorka Ana Krstajić, pevač Ilija Mihailović, pijanista Vuk Božilović… Možda je najbolji primer onoga čemu težimo krug koji smo zatvorili sa saksofonistom Rastkom Obradovićem. Multikultivator je 2015. godine organizovao donatorski koncert koji je imao za cilj da obezbedi novac za Rastkove studije na Norveškoj muzičkoj akademiji u Oslu. Istovremeno taj koncert je obeležio i lansiranje platforme za savremeno muzičko obrazovanje „Multiverzitet“. Koncert Dafer Jusef kvarteta (Dhafer Youssef) održan je na velikoj sceni Narodnog pozorišta. Pre Daferovog nastupa Rastko je odsvirao dve svoje kompozicije sa pijanistom Vladanom Veljkovićem. Tri godine kasnije Dafer Jusef me pozvato telefonom i pitao da li sam slušao njegov album (Sounds of Mirrors) i da li mislim da bi Rastko mogao to da svira. Nekoliko meseci kasnije Rastko je nastupio kao član Daferovog kvarteta na koncertu u Francuskoj, a prošle godine i u Srpskom narodnom pozorištu u Novim Sadu u okviru NOMUS-a.

Kako ste dolazili do kontakata sa poznatim muzičkim akademijama poput Berklija, na primer? Jesu li mladi ljudi odavde u takvim institucijama rado prihvatani? Dugo smo slovili za prostor u kome ima najviše muzički talentovanih po glavi stanovnika – je li to po vašem iskustvu blisko istini ili je tipična ovdašnja megalomanija?

– Kada se neko iskreno i posvećeno bavi onim što radi, neke stvari se jednostavno dešavaju same od sebe. Nakon toga sledi negovanje kontakata i razvijanje saradnje. Kao što sam rekao, tim Berkli koledža smo upoznali u Peruđi, na Umbria Jazz festivalu. Prošle su pune tri godine dogovaranja, pregovaranja i planiranja, ponovnih susreta u Peruđi i neka vrsta test projekta u formi info sesije pre nego što smo organizovali prve Berkli klinike u Beogradu (Berklee Clinics Belgrade). Bilans te prve posete u ciframa je bio: oko 200 polaznika klinika, više od 60 audicija i nešto manje od 40 odobrenih stipendija u ukupnoj vrednosti od preko 1.150.000. dolara uključujući i prvu, i za sada jedinu „predsedničku stipendiju“ (Presidental schoolarship) koja je dodeljena studentu iz Srbije, a kojom su pored školarine obuhvaćeni i troškovi smeštaja, života i nastavnih sredstava. Po završetku projekta tadašnji direktor internacionalnog programa Berkli koledža Greg Badalato rekao je da nakon iskustva iz Beograda podižu lestvicu očekivanja od svojih partnera širom sveta.
Mladi muzičari sa ovih prostora zaista jesu rado prihvatani u obrazovnim institucijama u svetu. O tome svedoči i više od 3.000.000 vrednih stipendija i finansijske podrške za usavršavanje u inostranstvu koje smo administrirali i delimično obezbedili tokom više od deset godina aktivnosti u oblasti edukacije. U ovom procesu shvatio sam da naše muzičke škole daju svojim učenicima izuzetnu osnovu sa koje, uz talenat i mnogo rada mogu da postignu ogromne uspehe.

Obeležavanje jubileja počinjete večerašnjim koncertom mladog tromboniste Đorđa Damjanića u Beogradskoj filharmoniji – tako se „namestilo“ ili ste ciljano želeli da to bude baš on i zašto?

– Tako se namestilo, a neke stvari kada se tako lepo same od sebe nameste, najbolje je prihvatiti i kanalisati u pravom smeru. Ideja da imamo recital tromboniste koji svira klasičnu muziku je sama po sebi intrigantna. Još imamo italijanskog trombonistu srpskog porekla, iz Peruđe, grada za koji nas vezuju divni projekti i višegodišnja saradnja. I povrh svega – Đorđo Damjanić je izuzetan mladi trombonista! Prezadovoljan sam što Đorđo nastupa sa Vukom Božilovićem, pijanistom svetskog ranga za kojeg sam siguran da će ostvariti internacionalnu karijeru, a koji je kao naš stipendista završio master studije na Univerzitetu u Čengduu.

Osim svojih redovnih aktivnosti, šta još planirate povodom dvadesetogodišnjice? Koliko ćete ove godine predstaviti talenata i da li ćete im priređivati koncerte, pa i one donatorske na kojima će i publika biti u prilici da pomogne njihovo dalje školovanje što smo, čini mi se, samo kod vas i videli?

– Ne postoji zacrtana dinamika ili broj koncerata koji moraju da se dese. Možda će to biti tri, pet, možda samo jedan koncert u godini. Pratimo, osluškujemo i organizujemo. Što se donatorskih koncerata tiče, i meni se čini da je to nešto što, za sada, samo mi radimo.
Svakako planiramo nastavak koncertne serije „Magija ne prestaje“, u okviru koje pripremamo nekoliko spektakularnih koncerata u periodu septembar-decembar 2023. U maju nas očekuje onlajn serijal „Ko šta radi?“, koji ima za cilj da predstavi neka od najznačajnijih zanimanja u oblasti muzičke industrije. Ovaj projekat organizujemo u saradnji sa Berkli koledžom uz podršku Ambasade SAD u Srbiji i kreativne agencije Super dot. U pripremi i je digitalno i vinil izdanje odabranih snimaka sa koncerata koje smo organizovali tokom proteklih 20 godina.

„Mulitikultivator“ je duhovito i tačno ime – ima veze sa ovom zemljom, njenom (poljoprivrednom) kulturom i onom multikulturalnošću koja je svetski trend. Razmišljate li nekad da i različite programe koje organizujete radije nazovete nekim „domaćim“ imenima pre nego njihovim svetski prepoznatljivijim, najčešće engleskim, nazivima – Multiverzitet, Diskaveris i sl?

– Multikultivator je nastao 1999. godine u formi radio-emisije čiji sam bio autor i voditelj, da bi zatim funkcionisao kao neformalna grupa ljubitelja muzike, a formalno je registrovan kao organizacija 2003. godine. Tako da ove godine obeležavamo 20 godina organizacije, a već naredne godine 25 godina Multikultivatora kao ideje. U osnovi svega je multikulturalnost – bogatstvo je u razlikama koje nas dopunjuju a ne razdvajaju – i svest da je potrebna kultivacija društva u najširem smislu, a mi je sprovodimo kroz muziku. Svi nazivi naših programa su makar dvojezični. Orijentacija ka internacionanoj publici to zahteva. Nemamo problema sa jezikom. Primarni nazivi programa su uvek na onom jeziku na kojem nam najbolje zvuče (ipak se bavimo muzikom, pa nam je važno kako nešto zvuči), pa onda tragamo za najboljim mogućim prepevom na drugi jezik. Neki nazivi bolje zvuče na engleskom, neki na srpskom, neki na italijanskom. Sve je OK. Ako se slušamo, razumemo se. Slušajte Multikultivator.

Poklanjamo karte za koncert u Filharmoniji

Multikultivator i Danas poklanjaju 5X2 ulaznice za večerašnji koncert tromboniste Đorđa Damjanića sa pijanistom Vukom Božilovićem u sali Beogradske filharmonije od 20 sati.

Zainteresovani mogu da se jave na telefon redakcije Danasa 344-11-86, danas posle 9 sati.

Dobitnici će biti na spisku i karte preuzimaju pre početka koncerta.