INTERVJU Vladimir Đurić Đura: Današnji heroji pop scene poput Prijovićke ili Saše Matića su izgurani na mišiće

Naime, Đura je ponovo okupio kultni bend Heroji, čije novo izdanje stiže vrlo brzo, a objavio je i dve knjige sa potpunom različitim temama.

O tome zašto se bend okupio ponovo baš sad, šta nas sve očekuje od novog izdanja, kao i ko su bili heroji nekada, a ko su heroji danas, razgovarali smo sa Đurom.

Otkud baš sad novi album Heroja, kultnog benda kog se ne sećaju svi?

– Slavimo 40 godina od nastanka Heroja. Pojaviće se CD sa naslovom „Super“ sa kompletnom dosadašnjom diskografijom benda. Negde krajem 1984. godine formirana je prva postava benda Heroji, to se sve dešavalo negde na kraju novog talasa u SFRJ. Tek dve godine kasnije izdali smo prvi singl „Bilder“, pa potom singl „Kiza rok“, te konačno album „88“ na kom se nalazio hit „Zgromiću te ja“.

Bend je nastao kao avangardna pozorišna grupa, koja je izvodila i muzičke numere. Imali smo zanimljive performanse od Manakove kuće, preko Dadova, sve do SKC-a gde smo bili predgrupa Partibrejkersima“ Svirali smo art rok i imali manifest „Nuklearnog džeza“.

U to vreme umetnički koncept bio je ponekad bitniji od muzike. Napravili smo „Novu objavu heroizma“ u vremenima kada se SFRJ polako bližila svom raspadu. Svirali smo u Titogradu danas Podgorici, u Zagrebu imali preformans sa Kostom Bunuševcem.

Tvrdi rok nastupi gotovo sa pankerskom energijom, ostali su zabeleženi na video materijalima. „Kiza rok“ je bio ultimativni hit u zagrebačkim diskotekama, a „Zgromiću te ja“ u Sarajevu, Dubrovniku, kompletnoj Crnoj Gori.

Art rok su u bivšoj Jugi svirali Buldožer, Idoli, U Škripcu, Boa, Haustor, mi smo krenuli u tom smeru. Kada smo trebali da snimimo igrani film „Tako je govorio Fića“ 1989. godine izbio je rat. Muzika za film trebala je da bude drugi album Heroja.

Dakle povod ponovnog okupljanja je jubilej i nekoliko drugih stvari, među kojima je ideja nekih „think thank“ grupa, da nova pojava Heroja može biti diverzija u svetu turbo folk kič kulture oko nas. Stoga planiramo da uradimo dokumentarno igrani film, te da napravimo niz performans nastupa i medijskih objava.

Koja je postava u pitanju, da li ima i novih članova?

– U postavi smo nas četvorica iz originalne postave. Pored mene, Milutin Petrović proslavljeni reditelj, Rade Bulatović Čeja, nagrađivani džez kompozitor i Miroslav Miša Savić avangardni umetnik i minimalista. Bendu su se priključili Mladen Arsenijević Arsa, Ratko Ljubičić i Milan Burda. Snimili smo dve nove pesme „Vincaca“ i „Ti Rex Fan“.

Kakav nas zvuk očekuje, retro prizvuk starih vremena, ili pak nešto novo i drugačije?

– Bukvalno retro prizvuk art rok sa primesama glama, što se naročito čuje u pesmi posvećenoj Marku Bolanu. Milutinova numera „Vincaca“ je rokerska posveta legendarnoj kafanskoj pesmi. Zvuk koji imaju Heroji vraća publiku u vreme novog talasa, prosto liči na osamdesete, jer se tad po meni pravila najlepša muzika.

A koje su teme i inspiracije za pesme?

– U mojoj novoj knjizi „Rok Panteon“ sabrani su eseji o najpopularnijim rok muzičarima od Elvisa do Madone. Jedan od njih je posvećen značaju benda T. Rex, koji je jedan od najvećih inspiracija za sve učesnike novotalasne muzike kod nas. Čak su i Bijelo dugme, Riblja Čorba i Parni valjak nastali kao neka vrsta kopije glem bendova tipa T. Rex, Svit i Slejd.

Sa druge strane pesma „Vincaca“ otvara veliku temu značaja Vina za ljubitelje ovdašnje popularne muzike i kulture sa refrenom koji kaže „Ljudi iz moga kraja piju Vincaca vinca, ljudi iz moga kraja piju najviše“. Naravno tu je i famozna priča o kapelniku Dušanu Jovanoviću i njegovom orkestru „Orao“ koji su u Njujorku snimili pesmu „Hej vinca, vinca ca“

Ko su bili heroji u vreme Heroja, a ko su danas heroji?

– U vreme Heroja heroji su bili ljudi poput Dejvida Bouvija, Dejvida Birna, Brajana Inoa, a danas su heroji „generacije posle 2000“ raznorazni turbo rijaliti heroji i heroine. Odluka velikih televizijskih nacionalnih emitera da u poslednjih desetak godina progna muziku sa svojih ekrana, za posledicu ima da su drušvene mreže i „Jutjub“ preuzeli vođstvo.

Kulturna politika je katastrofalna bar u segmentu muzike. Piraterija je dotukla diskografe, Ne postoji ulaganje u kvalitetnu rok i pop muziku. Preživeli su samo poneki veliki rok bendovi, a to se takode sada dešava i sa zvezdama folk muzike koja se gasi.

Istovremeno pametna kulturna politika u Hrvatskoj i Sloveniji, stvara ozbiljno dobru pop rok scenu. Današnji heroji pop scene poput Prijovićke ili Saše Matića su izgurani na mišiće. Veliki broj tvoraca jednog hita se pojavi preko noći i isto tako brzo i nestaju, posebno u segmentu trepera i repera. Obnovili smo Heroje da bismo ukazali i na te stvari.

Da li očekujete da ćete bolju „prođu“ imati kod nešto starije publike ili kod nekih novih klinaca?

-Nas u bendu mnogo ne zanima bolja ili lošija prođa, jer imamo dosta dobru bazu svoje publike koja nas godinama sluša. Heroji su naravno zanimljivi svima starijima od pedeset gopdina. Videćemo koliko se novim klincima dopada naša muzika i priča. Verujem da u početku neće mnogo toga razumeti, ali sam siguran da će se to menjati, jer verujem u njihovu inteligenciju.

Muzika nije ekonomija i matematika, mada bi neki ljudi voleli da je tako. Muzika je lek i melem za dušu. Ono što mi radimo je usmereno ka ljudima otvorenog uma i radoznalog srca.

Koji su još projekti aktuelni, izašle su i dve nove knjige?

– Veoma sam ponosan na dve nove knjige. Prva je kolekcija eseja “Rok Panteon” u izdanju Službenog glasnika, a druga roman “Nežni operater” u izdanju Prometeja. Knjiga eseja bavi se pop rok kulturom i njenim herojima, a roman “Nežni operater” zanimljivom pričom o pilotu Štefanu Mordekaju.

U pitanju je romantično avanturistički roman koji sam pisao pod velikim uticajem Huga Prata i Antoan de Sent Egziperija. Glavni junak u jednom momentu čak i zaluta u londonski klub gde Šade snima spot za numeru “Smooth Operater”.

Verujem da će publika koja je čitala moje predhodne romane pronaći ovaj vrlo brzo, jer je zanimljiviji od svih dosadašnjih. A kraj je zaista čudesan.