INTERVJU Vladimir Jelenković: Idealno rešenje za Teslin muzej je termoelektrana „Snaga i svetlost“

Prošlog leta održao je na Kolarcu prezentaciju o Teslinom doprinosu u medicini, a već nekoliko godina sarađuje sa najpoznatijem naučno-popularnim časopisom kod nas – Planeta, gde objavljuje svoje tekstove o Tesli.

Sva najbitnija istraživanja o dostignućima ovog velikog naučnika Jelenković će predstaviti u knjizi koju uskoro priprema za objavljivanje. O svemu tome, kao i svom stavu u vezi sa preseljenjem Muzeja Nikola Tesla Vladimir Jelenković  govori za Danas.

Vaša saradnja sa časopisom Planeta inicirana je, na neki način, zahvaljujući predavanju o Teslinim bolestima?

– Saradnja je zapravo započela kada me je početkom 2020. godine Milan Knežević, osnivač i direktor Planete, konsultovao o tome šta mislim o predavanju koje je poznati svetski naučnik, prof. dr Igor Rudan, direktor Centra za globalno zdravlje Univerziteta u Edinburgu, u Škotskoj, i redovni član Britanske akademije nauka (The Royal Society) održao o Teslinim bolestima.

Kako sam već ranije čuo ovo predavanje, iskazao sam mu svoje oduševljenje potpuno novim uvidima u zdravstvene tegobe koje su mučile Teslu.

Kako je profesor Rudan vrsni stručnjak, sa završenim doktorskim studijama u oblastima antropologije, epidemiologije, javnog zdravlja i genetske epidemiologije, na osnovu najnovijih saznanja savremene medicine i neuro nauka uspeo je da objasni zagonetne simptome i zdravstvene probleme koje je Nikola Tesla još pre jednog veka vrlo temeljno opisao u svojoj autobiografiji „Moji izumi“.

Sve uzroke Teslinih tegoba medicina je otkrila tek posle njegove smrti i niko se do sada nije upustio u njihovo tumačenje.

Bilo je to nešto potpuno novo i tako je nastao moj prvi tekst objavljen pod naslovom „Pogled u nevidljivi svet genija – Tajne Teslinih bolesti“. Posle velikog interesovanja koji je pobudio ovaj članak, dogovorili smo se da nastavim sa redovnim objavljivanjem tekstova koji će doneti široj javnosti nepoznate ili manje poznate detalje iz života i pronalazačkog rada Nikole Tesle i na kraju biti pretočeni u knjigu čije objavljivanje pripremamo za ovu godinu.

Na godišnjem sastanku Tesline naučne fondacije održali ste prezentaciju o Teslinom doprinosu u medicini. Možete li nam reći nešto o ovoj zanimljivoj temi, a za mnoge sasvim novoj?

– Odgovor na pitanje zašto je ova tema za mnoge bila nova i zanimljiva leži u činjenici da većina onih koji se zanimaju za Teslu znaju da je u svom radu bio posvećen prvenstveno fizici, odnosno elektrotehnici, a kasnije i mašinstvu.

Nije bio direktno uključen u biomedicinska istraživanja, ali manje se zna da su njegova otkrića i izumi značajno doprineli utiranju puta medicinskoj fizici, posebno radiologiji i visokofrekventnoj elektroterapiji. Analiza Teslinih eksperimenta i objavljenih radova i članaka ukazuje na to da ga je duboko zanimala uloga elektriciteta u telu i kako veštački proizvedene struje mogu uticati na čovekovo zdravlje.

Tako je u svom radu „Visokofrekventni oscilatori za elektroterapeutske i druge svrhe“ (engl. High Frequency Oscillators for Electro-Therapeutic and Other Purposes), na Konferenciji Američkog elektroterapeutskog udruženja, održanoj u Bafalu 1898. godine, Tesla opisao bogatstvo niza metoda za proizvodnju različitih vrsta visokofrekventnih struja u cilju proizvodnje različitih fizioloških efekata.

U ovom radu dao je i razumnu sugestiju da zagrevanje metalnih delova ugrađenih u telo podvrgavanjem visokim naponima može dati nove hirurške tehnike za sterilizaciju rana ili za lociranje i vađenje metalnih predmeta. Ovo je bio samo jedan od bezbroj primera Tesline tehničke briljantnosti i njegove sposobnosti da upravlja njemu dostupnim tehnologijama do njihovih granica.

Tesli se pripisuje i osnivanje medicinske dijatermije – stvaranja toplote u unutrašnjim tkivima organizma, izazvane propuštanjem visokofrekventnih struja čija primena može biti posebno značajna kod ublažavanja bolova, naročito u zglobovima, kod zapaljenja okoline unutrašnjih organa, poboljšanja krvotoka i sličnih tegoba.

Nikola Tesla je eksperimentisao i u drugim oblastima koje se tiču medicine.

– Još jedna oblast povezana sa medicinom bila je u fokusu Teslinih istraživanja, a to su rendgenske cevi – drugačije od onih kojima se služio Rentgen. Naime, dok je eksperimentisao sa vakuumskim staklenim cevima, Tesla je zapazio pojavu posebnog zračenja koje je moglo da se detektuje fosforescentnim i fluorescentnim supstancama. O tome je 1892. godine održao predavanje, nazivajući efekte koje je primetio „crnim svetlom i specijalnim zračenjem“. Vršeći eksperimente sa ovim zračenjem uspeo je da na pločama unutar metalnih kontejnera proizvede ono što je nazivao „grafikama senki“ (engl. shadowgraphs).

Dok je ranije pravio snimke tanjih struktura kao što su bile šake ili stopala, Tesla je vrlo brzo shvatio da može da dobije mnogo bolje rezultate korišćenjem Teslinog transformatora koji proizvodi 4 miliona volti. Tako je uspeo da načini snimak lobanje sa 12 metara udaljenosti od staklene cevi.

Nažalost, gotovo sve što je Tesla uspeo da uradi tokom ovih eksperimenata izgorelo je 1895. godine u požaru njegove njujorške laboratorije. Posle ove prave tragedije, u kojoj su nepovratno izgubljeni brojni dragoceni dokumenti njegovih istraživanja u raznim oblastima, Tesla je prekinuo dalje eksperimente sa X-zracima.

Iako je svoja istraživanja i eksperimente započeo nekoliko godina pre Vilhelma Rendgena, Tesla nije dobio zaslužena priznanja za svoja otkrića u ovoj oblasti, a nemački fizičar je krajem 1895. godine proizveo i registrovao elektromagnetske zrake koji su danas poznati kao X-zraci ili rendgenski zraci i za ovo otkriće dobio prvu Nobelovu nagradu koja je dodeljena za fiziku 1901. godine.

Ipak, kasnije u životu, Tesla je bio veoma ponosan na svoj doprinos elektroterapiji. „Vodeći stručnjaci u medicini“, istakao je jednom prilikom, „uverili su me da sam ovim medicinskim tretmanom za čovečanstvo učinio više nego što su to učinila moja druga otkrića i pronalasci.“

Vaš najnoviji članak, “Najznačajniji trenuci u životu Nikole Tesle”, koji je nedavno publikovan, veoma je interesantan.

– Reč je o nekoj vrsti završnice buduće knjige gde sam nastojao da izdvojim najznačajnije trenutke kako za samog Teslu tako i za čitavo čovečanstvo. Iako je za svoj pronalazački rad i ogroman doprinos razvoju tehnologije njegovog doba dobio veliki broj priznanja, počasnih doktorata najvećih svetskih univerziteta, ordenja i diploma, a brojne naučne institucije i društva su ga sa velikim uvažavanjem primali u svoje redove kao počasnog člana, ostao je skroman i nenametljiv. Nije žudeo za nagradama bilo koje vrste i verovatno je daleko više uzbuđenja i ogromnog zadovoljstva doživljavao u trenucima velikih otkrića i novih rešenja do kojih je dolazio eksperimentišući u svojim laboratorijama. Zato sam nastojao da posebnu pažnju skrenem na te velike trenutke.

Šta mislite o ideji da se Muzej Nikola Tesla premesti u Beograd na vodi?

– Pitanje novog prostora u kome bi bio smešten Muzej Nikole Tesle je vrlo kompleksno i osetljivo sa različitih aspekata i verujem da neće biti moguće da u nekoliko rečenica obuhvatim sve relevantne činjenice o tome. Zbog svetskog značaja samog Nikole Tesle, reč je o jednom izuzetnom tehničkom i u isto vreme memorijalnom muzeju, koji baštini neprocenjivo vredno nasleđe genijalnog naučnika.

Prepoznavanje značaja njegovog dela ne samo za kraj 19. i čitav 20. vek, već i za nastanak novih tehnologija, od daljinskog upravljanja do bežičnih telekomunikacija, dovelo je do ogromne popularnosti i velikog interesovanja za Teslu i na početku 21. veka. Ta činjenica postavlja pred budući koncept muzeja i nove izazove, da osim muzeološke, istorijske i obrazovne komponente, ostvari i ono što mu je zbog ograničenog prostora do sada bilo uskraćeno – da omogući naučno-istraživački rad za veliki broj naučnika koji bi u svojim istraživanjima mogli da koriste neprocenjivo vrednu arhivsku građu koja obuhvata 156.000 Teslinih ličnih dokumenata, kao i još nekoliko desetina hiljada novinskih isečaka i brojnih knjiga iz Tesline lične biblioteke.

Posle prvobitne ideje da se Muzej smesti u zgradu nekadašnje glavne Železničke stanice, pa do najnovije, da to bude zgrada „Jugošpeda“, nekada Fabrika hartije Milana Vape, u Bulevaru vojvode Mišića, siguran sam da je idealno rešenje bilo upravo ono koje je Vlada Repubike Srbije opredelila svojom odlukom od decembra 2020. godine kada je Termoelektrana „Snaga i svetlost“ odabrana kao prostor za buduću zgradu Muzeja.

Podsećam da je ova termoelektrana bila u funkciji od 1932. do 1969. godine i da predstavlja deo industrijskog nasleđa u okviru značajnih kulturno-istorijskih i arhitektonsko-urbanističkih vrednosti u privrednoj, tehničkoj, društvenoj i graditeljskoj prošlosti Beograda. Ništa prirodnije od toga da se celokupan legat genijalnog naučnika, fizičara i pronalazača, koji je uz to svojim izumima u oblasti polifaznih naizmeničnih struja i načina proizvodnje, prenosa i razvođenja električne energije dao osnovu drugoj industrijskoj revoluciji, a time i nicanju bezbroj elektrana širom sveta, nađe u ovakvom jednom prostoru.

Dakle, osim spajanja dva izuzetna kulturna nasleđa, ova stara termoelektrana koja se nalazi na izuzetnoj lokaciji kakva je dunavska marina na Dorćolu, obezbeđuje i mogućnost da budući muzej postane turistička atrakcija par excellence. Uz sve to, Muzej sa svojih sadašnjih 170.000 posetilaca godišnje u postojećoj zgradi u Krunskoj 51 u Beogradu, u budućem, daleko većem prostoru, može višestruko da poveća broj posetilaca iz čitavog sveta i na taj način obezbedi samoodrživost, preko potrebnu komponentu za dalju sudbinu bilo kog muzeja u svetu.

Nedosanjani san

Govoreći o „Svetskom sistemu bežičnog prenosa“, velikoj ideji Nikole Tesle koju nije uspeo da realizuje, Vladimir Jelenković kaže:

„Nažalost, ono što bi za Teslu bio najveličanstveniji trenutak života ostao je njegov nedosanjani san. Nije uspeo da ostvari svoju grandioznu ideju o ‘Svetskom sistemu bežičnog prenosa’, na čijoj je realizaciji radio na Long Ajlendu od 1901. do 1906. godine. Ipak, ostavio nam je nadu da će jednoga dana ova njegova zamisao, koja bi bila na dobrobit čitavog čovečanstva, ipak biti realizovana. ‘Ne želim da nekim ljubomornim i uskogrudim pojedincima pružim zadovoljstvo da misle da su osujetili moje napore’, kaže Tesla. ‘Ti ljudi za mene ne znače ništa više od mikroba jedne pogane bolesti. Moj projekat sprečili su zakoni prirode. Svet nije bio spreman za njega. Bio je suviše daleko ispred svog vremena. Ali isti zakoni će na kraju prevladati i on će doživeti trijumfalan uspeh.’”

Najznačajniji trenuci u životu Nikole Tesle

Govoreći o najznačajnijim trenucima u životu i radu Nikole Tesle, Jelenković nabraja: „otkriće obrtnog magnetnog polja 1882. godine u Budimpešti; Teslino prvo zaposlenje u Americi, u Edisonovoj kompaniji u Njujorku; prvi zaštićeni patent, Komutator za dinamo-električne mašine, koji je dobio 26. januara 1885. godine; prva patentna zaštita indukcionog motora i sistema polifaznih naizmeničnih struja, 1. maja 1888. godine, kada mu je Patentni zavod SAD odobrio sedam patenata koji zapravo predstavljaju temelj druge industrijske revolucije i čime započinje Teslina svetska slava; američko državljanstvo koje je dobio 30. jula 1891. godine i na koje će biti posebno ponosan do kraja svog života; čudesna 1892. godina u kojoj kreće na put ka svetskoj slavi koji će započeti njegovim predavanjima održanim 3. februara 1892. na Institutu elektroinženjera u Londonu i 4. februara 1892. na Kraljevskom institutu u Londonu, a nešto kasnije i u Parizu, pred Francuskim društvom za fiziku i Međunarodnim francuskim društvom električara.

Te iste godine. 2. juna, prvi i jedini put posetiće srpsku prestonicu, Beograd, i ostaviti trajno sećanje svojih sunarodnika na ovaj događaj; Svetska izložba u Čikagu na kojoj je zajedno sa Vestinghausom pokazao moć svojih polifaznih naizmeničnih struja, a dvadeset sedam miliona posetilaca bili su svedoci pobede Teslinih izuma u ‘Ratu struja’; prva svetska hidrocentrala na Nijagari, za čiji je rad iskoriščen Teslin polifazni sistem naizmeničnih struja i iz koje su prvi kilovati potekli 26. avgusta 1895; Edisonova medalja koju mu je dodelio Američki institut elektroinženjera 1917. godine i koja predstavlja krunu među brojnim prestižnim odličjima i priznanjima koja je dobio tokom života; jubilarni 75. rođendan kada se 1931. godine našao na naslovnoj strani Tajma kao ličnost godine i kada mu je povodom obeležavanja ovog velikog životnog jubileja američka i svetska javnost odala veliko priznanje za celokupno delo koje je podario čitavom čovečanstvu.“