Vladimir Kostić: Rasterivanje političkih magli

Uoči naučnog skupa sinoć je u Galeriji SANU otvorena izložba „Svet i vreme Slobodana Jovanovića“. SANU je 2019. proglasila godinom Slobodana Jovanovića u okviru koje će objaviti i monografiju o njemu.

„Jubilej je dobra prilika da se prouče ličnost i delo našeg velikog naučnika raznovrsnog, obimnog i bogatog opusa, kao i da se sagleda koliko se i kako današnja naučna istraživanja mogu nadovezati na njegov rad. Slobodan Jovanović je dao doprinos u okviru više naučnih oblasti i disciplina kod nas i uticao na njihov razvoj, počevši od teorije države i prava, ustavnog prava i istorije političko-filozofskih teorija, preko sociologije i istoriografije u kojoj najistaknutije mesto zauzima njegova istorija Srbije 19. i početka 20. veka, do proučavanja književnog dela, književne i pozorišne kritike i književnog jezika i stila. Na naučnom skupu njegova naučna zaostavština biće razmotrena iz različitih uglova i biće sagledani vreme i društvo u kojem je Jovanović živeo“, kažu u SANU.

Kako je najavljeno, skup na kome će učestvovati dvadesetak naučnika sa svih univerziteta u Srbiji, trebalo bi otvore akademici Vladimir S. Kostić, predsednik SANU, i Kosta Čavoški, predsednik Organizacionog odbora za pripremu obeležavanja 150. godišnjice rođenja Slobodana Jovanovića. Rad naučnog skupa obuhvatiće tri velike oblasti u okviru Jovanovićevog dela – prvog dana na programu su dve teme: teorija države, ustavno pravo i sociologija, kao jedna celina, i istoriografija, a drugog dana književnost.

Otvarajući izložbu „Svet i vreme Slobodana Jovanovića“ u Galeriji SANU Vladimir S. Kostić je sinoć naglasio da Akademija obeležavanjem ovog jubileja „odaje priznanje delu svog počivšeg predsednika, oslobađajući mu u ovoj kući mesto koje mu pripada“, jer se on „ipak, istina posmrtno, vratio kući“. Kostić je pozvao da se otvaranje izložbe i proslava godine Slobodana Jovanovića „započne čitanjem njegovih knjiga i spisa, iz dužnost da se zamislimo i kada nam se opisi nas samih ne sviđaju“.

Prema Kostićevim rečima, Slobodana Jovanovića je od „brisanja, zaborava i marginalizacije posle 1946. kad je u odsustvu osuđen na 20 godina robije, gubitak državljanstva, političkih i građanskih prava, konfiskaciju imovine, spasilo njegovo delo – za sobom je ostavio 20 tomova rukopisa, za koje je jedan drugi član Akademije, Jovan Skerlić, rekao da ih je napisao najveći stilista svog vremena“.

– U aktivnostima koje će slediti SANU ne ulazi u političke nesuglasice, osude ili rehabilitacije jednog vremena i pojedinaca u njemu. Konačno, Slobodan Jovanović posthumno je rehabilitovan odlukom Okružnog suda u Beogradu, a presuda kojom je osuđen na robiju i gubitak časti proglašena je ništavnom. Akademija će pokušati da pomogne u rasterivanju političkih magli koje nakon sukoba, po pravilu, sakrivaju ličnosti, postupke i događaje neophodne za razumevanje smisla, okruženja i konteksta vremena – naglasio je Vladimir S. Kostić.

Zvanice

Otvaranju izložbe u Galeriji SANU, koja će trajati do 27. novembra, između ostalih, prisustvovali su princ Aleksandar Karađorđević, članovi Krunskih tela Kraljevskog doma Karađorđević, bivši predsednik Srbije i DSS Vojislav Koštunica, predstavnici SPC, članovi SANU i viđenih beogradskih porodica, koje su pomogle uspešno ostvarenje izložbe i objavljivanje njenog kataloga. Autor izložbe i kataloga je Boris Milosavljević, viši naučni saradnik Balkanološkog instituta SANU.