Vladimir Pištalo: Ako hoćete da čitate o stvarnim problemima današnjice, treba da čitate literaturu

„Čita se manje. Ja znam, moji studenti na obe strane okeana čitaju manje, i meni se činilo da nisu u stanju da pročitaju veliki deo onih dela iz lektire. Očekivati danas da neko pročita ‘Rat i mir’ to je… Prosto vam neće pročitati. Vi možete da ih mučite, da im date jedinicu, oni vam opet neće pročitati“, rekao je Pištalo u intervjuu makedonskoj Televiziji Telma.

Ja to, kako je rekao, vidim kao nedostatak kondicije.

„Ja nemam kondiciji da trčim maraton i možete da tražite od mene da trčim maraton koliko hoćete, ja ne mogu ni polumaraton da istrčim. E, tako ta deca i ti mladi ljudi jednostavno nemaju kondiciju da čitaju velike knjige“, rekao je srpski književnik i direktor Narodne biblioteke Srbije, prenosi Beta.

Istakao je da „lično misli da knjige, uprkos svim problemima, ne mogu nestati iz naših života. Jer u njima su priče, a čovek bez priča nije čovek“.

„Priče koliko i institucije grade društvo. Društva imaju priče o sebi. Ljudi imaju priče o sebi. Prosto, na njima je baziran smisao ljudskog života, a bez toga jednostavno ne može da se postoji. Tako da ja mislim da priče kao bubašvabe mogu da prežive svaki problem i svaku tragediju, jer, prosto, priče smo mi“, rekao je Pištalo.

Podsetio je da je „neko rekao da danas novine ne pišu o stvarnosti i da ako hoćete da čitate o stvarnim problemima današnjice treba da čitate literaturu“.

To je, ocenio je Pištalo, zaista veoma intiman proces i korišćenje živih reči koje su sklopljene na originalan način je na neki način revolucionaran čin sam po sebi.

„To je samo po sebi akt pobune, jer kao što znamo Brodski je govorio da politika pokazuje kako prazne reči mogu biti, a poezija pokazuje kako pune i značajne. Pa nas podseti, pa se prosto začudimo, bože moj. Napune nam se oči suzama, zar reči mogu da budu i ovo. Mogu da budu i to. I to je samo posebi akt pobune, i to je najvažniji zadatak literature“, rekao je Pištalo.

Vladimir Pištalo je ovogodišnji dobitnik nagrade „Prozart“ koju je Međunarodni književni festival „PRO-ZA Balkan“ u Skoplju prošle sedmice po 12. put dodellio istaknutom autoru za doprinos razvoju književnosti na Balkanu.