Vladimir Pištalo: Ako hoćete da čitate o stvarnim problemima današnjice, treba da čitate literaturu

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Skoro uopste se ne slazem. Imaju oni kondiciju ali nemaju interesovanje. Da drndaju dzojstik ili tastaturu mogu deset dana bez spavanja, hrane, vode, wc-a i vazduha. I gravitacije. Intiman odnos sa knjigom u tisini sobe njima je nezamisliv, kao beskraj. Kad ostanu sami sa sobom nema nikog. Bliski kontakt sa smrcu. Nelagodnost, uzas, panika i histerija kao prolazne faze u roku od minut. Mozda knjige ne mogu da nestanu iz nasih zivota ali iz njihovih su vec nestale. Dakle, kako ne moze ono sto moze? Slazem se da je lako pronaci dijagnozu bolesne stvarnosti u knjigama. Zato i jeste tamo, jer to je kao da si napisao na drvetu u sred zaboravljene sume. Cak i Gaza, rat u Ukrajini, pad zapadne civilizacije, woke totalitarizam… za sve postoji knjiga – onako kako jeste a ne kako nam se servira kao da smo gomila maloumnika. Mahom su autori penzioneri. Sto je sigurno – sigurno. Osim ako si neko, iskljucivo u smislu popularnosti. Onda skrenes paznju moci na sebe i gotov si. Posao ti ne mogu uzeti ali mogu drugo. I ne cackaj oko potrosackog drustva bilo ko da si. Jer danas jesi a sutra nisi.

2. Radim blizu 40 godina u bibliotekarstvu, i nažalost mogu reći da je ono zahvaljujući SNS- i ovom Bosancu spalo nanajniže grane. Provincijskim bibliotekama rukovode skudoumni kursisti koji knjigu u životu nisu pročitali i koji, isto kao njhov partijski lider, iz dna duše preziru kulturu. Dotični koristeći svoj položaj neskromno promoviše svoje knjige širom zemljinog šara, dok lokalne biblioteke, za čiji je stručni rad odgovorna NBS funkcionišu na nivou “ Ringe, ringe, raja …“ Uostalom, žalosna slika srpskog bibliotekarstva se najbolje može videti iz COBIS-a, analizom strukture i broja pričitanih knjiga