Vladimir Veličković: Srbija dobro izgleda – nismo se obrukali

On je dodao se naš paviljon izdvaja u odnosu na ono što je već video.

– To je bio dobar potez da se izabere umetnik Đorđe Ozbolt – istakao je Veličković.

Kada je reč o ostalim nacionalnim prezentacijama, Veličkovićevi utisci nisu naročiti, mada se ogradio da je tek počeo da razgleda.

– Muzika bez tona. Čovek na dirkama proizvodi neki zvuk, ali se ništa ne čuje. Ima mnogo nekih enterijera a video sam i austrijski paviljon koji priča neku vaginalnu priču. Ne zanima me to – kazao je Veličković i dodao da ga pomalo nerviraju ljudi koji se na hladno poslovan način bave umetnošću

– Vidim i da ima mnogo kustosa, galerijskih i muzealskih čelnika, koji me generalno nerviraju. Uvek ih prepoznajete po jednom prepotentnom držanju, misle da su oni važniji od onoga što je u paviljonima. Doduše, ovo su sve prvi utisci, ne znam šta će biti kad obiđem ceo krug – ogradio se umetnik.

Blizu našeg paviljona, u austrijskom, viđeni su i rediteljka Tatjana Mandić Rigonat i Flavio Rigonat, vlasnik i urednik izdavačke kuće „Lom“, umetnik Braco Dimitrijević, koji nas je predstavljao 1976. na Bijenalu u Veneciji i koji je na „neviđeno“ impresioniran ruskim paviljonom zato što je čuo da u njemu izlaže reditelj Aleksandar Sokurov. Komentarišući paviljon Srbije on je rekao za Danas:

– Ja poznam ovaj prostor, pošto sam ovde već izlagao sa Julijem Kniferom i Radomirom Damnjanovićem Damnjanom kada sam predstavljao našu dragu Jugoslaviju. Mislim da je jako dobro rešen prostor, ove slikarije za manje formate – primetio je Braco Dimitrijević, misleći na Ozboltove slike raspoređene na oslikanim zidovima paviljona.

Sutradan, to jest drugi dan boravka novinara u Veneciji, otvoren je Paviljon Srbije, u isto vreme kada je upriličena i prezentacija Kosova u Arsenalima, a, imajući u vidu aktuelnu političku situaciju, moglo bi se reći da je zanimljivo što i rad našeg predstavnika Đorđa Ozbolta, kao i kosovskog Albana Muje referišu na prošlost. Ozboltov rad se zove „Povratak gubitka memorije“ a Mujin „Porodični album“.

Otvarajući svečano Paviljon Srbije ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević je podsetio kako smatra da je izbor stručnog saveta Ministarstva da našu zemlju predstavlja rad Đorđa Ozbolta pravi, odnosno, kako je rekao, „da predstavlja autentičan umetnički izraz i umetnički jezik, aktuelan i relevantan, kompleksan ali razumljiv“.

– Dinamika koja se odvija između savremene umetnosti i sveta u stalnoj promeni, zbog čega je i umetnost u tranziciji, ogleda se u pristupu objektima realnosti. Poetika nekih umetnika kao odgovor na društvene prilike odražava potrebu da ideju progresa prihvate i uključe je u svoj rad, dok kod drugih raste želja da se povuku iz savremenog života i zarone u samu suštinu svoje umetnosti ili u introspekciju i preispitivanje. Neki se umetnici vraćaju prošlosti i revitalizuju njene elemente preko reminiscencija – konstatovao je ministar. Vukosavljević je skrenuo pažnju da je Ozboltov rad izrazito ličan.

– Pred nama je imaginarna individualna istorija, satkana od niti sećanja i redefinisanja simbola iz mladosti. Zadatak umetnosti je da svet učini vidljivim, a Đorđe Ozbolt čini da njegov intimni svet sećanja postane svima vidljiv i dostupan. To je i prilika da se uključimo u komunikaciju sa umetničkim delom i otkrijemo svoju interpretaciju, takođe i da preispitamo svoje iskustvo sa jedinstvenom, samo našom prošlošću – istakao je ministar. Prema njegovim rečima, Ozboltov rad stvara čitav autonomni sistem umetničkih elemenata čiji je izvor izbledelo polje prošlosti, govori o ličnom sećanju koje je selektivno i ima tendenciju ulepšavanja.

– Na centralnu temu „Da živite u zanimljivim vremenima“ (May you live in interesting Times), koju je definisao umetnički direktor Ralf Rugof, umetnik odgovara reminescencijom na neko prošlo vreme, iz koga datiraju arhitektonsko-kulturni simboli, i varljivim sećanjima koje ih interpretira na autentični način – zaključio je ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević.

Zvanicama i publici obratili su se i komesar izložbe Vladislav Šćepanović i kustoskinja izložbe Nikoleta Labertući, a među prisutnima viđeno je mnogo poznatih ličnosti iz umetničkog života. Istoričar umetnosti Jerko Denegri, koji se u kratkom razgovoru za Danas požalio na loše vreme u Veneciji od prethodnog dana, kazao je da mu je rano da sumira utiske, ali da je bio na prvoj konferenciji Bijenala.

– Bilo mi je najbitnije da prvo čujem o konceptu umetničkog direktora Bijenala Ralfa Rugofa.

– Naslov izložbe je „May you live in interesting Times“ (Da živite u zanimljivim vremenima). Rugof u svom uvodnom tekstu počinje sa Bregzitom, sa situacijom življenja u zanimljivim vremenima, a s teoretske strane su mi privukle pažnju njegove reči iz intervjua, gde kaže da se poziva na teoriju otvorenog dela Umberta Eka, što znači da je svaki rad otvoren interpretacijama. A ono što se da videti na Arsenalima ali i Đardinima su te brojne zemlje iz celog sveta koje učestvuju. Taj multikulturalizam kao fenomen je meni veoma interesantan jer više ne znate koja je zemlja velika a koja je mala u umetnosti. To je, dakle, jedan pozitivan spektakl jer svako ima šansu da pokaže to što je uradio i svako ima svoja zanimljiva vremena. Mi, svakako, imamo naša – zaključio je Jerko Denegri.

Među poznatima viđeni su još: Uroš Đurić, Raša Todosijević, Marinela Koželj, Biljana Tomić, Vuk Vidor, Svetislav Bule Goncić, Gordana Goncić i mnogi drugi.