Vlasta Velisavljević: U svakoj drami ima malo komedije

„Vlasta Velisavljević naš je rekorder po broju odigranih uloga u pozorištu, na filmu i televiziji – odigrao je više od 360 uloga! Verujemo, da je po tome bez premca i u svetu. Još kao dečak daleke 1938. stao je na pozorišnu scenu sa koje ne silazi ni danas. Upravo ga gledamo u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u ulozi Hamletovog oca. NJegove kolege glumci govore o Vlasti kao jednom od najomiljenijih partnera. U svojoj raskošnoj galeriji likova koje je tumačio Velisavljević je izbegao glumački kalup koji bi ga karakterisao. NJegove transformacije su ga učinile podjednako uspešnim tumačem svekolikih ljudskih sudbina. NJegove brojne glumačke bravure ostaće u sećanju pozorišnih poslenika. Vlasta Velisavljević trajno je urezao svoje ime u pozorišnu umetnost Srbije“, navodi se u obrazloženju Upravnog odbora festivala.

„Mi glumci živimo zbog nagrada i kritika, ali i zbog ličnog zadovoljstva. Bavimo se poslom koji volimo. E sad, em se bavim poslom koji volim, em dobijam za to platu u svom Jugoslovenskom dramskom pozorištu, em su tu i neke nagrade. Kud ćete više?! Ima li išta lepše i bolje“, kaže za Danas slavni glumac.

Festival Dani komedije na kojem je više puta učestvovao pamti, kako kaže, po mnogim stvarima. „Pamtim ga po nekim stvarima koje su zbilja za priču. Taj festival koji ja zaista cenim i volim traje već mnogo godina, ali se u izvođačkom smislu, mislim na prostore gde se odvija taj festival, ništa nije promenilo za ovih mnogo godina. Nešto malo je bilo šminkanja. Ofarbano je ovo, prošireno ono… Prvo su, kao i obično, na red došli foaje i bife. Ali dole gde se glumci presvlače i skidaju, naročito glumice, to su podrumske prostorije. Šta više da vam kažem“, priča Velisavljević dodajući kroz smeh da se nada da mu zbog ovih reči neće oduzeti nagradu.

Na pitanje zašto voli da igra komediju, odgovara da je to zato što mu je ceo život bio dovoljno dramatičan. „Svi mi težimo svojoj suprotnosti. Ja baš volim komediju. Volim da se radujem. Malo sam se radovao kroz život. Trpeo sam. Ali dočekao sam i da se radujem u pozorištu. Lepo je. U svakoj drami ima malo komedije. I kod Šekspira i kod Čehova… kod svih velikih autora mora biti trenutka za olakšanje. Ovo je moj trenutak za olakšanje, za životno olakšanje. Lepo će to biti. Ne sumnjam. Prvo po imenima koja su prošla kroz taj festival i koja su laureati te nagrade… Već to je dovoljno da budem stvarno zadovoljan što sam u baš lepom i dobrom društvu“, kaže dramski umetnik, koji ima 91. godinu, ali je i dalje vrlo aktivan u svom poslu. Kroz smeh priča da ne može da prođem bez spominjanja svojih godina. „Ne smeta mi to! Pa moje godine su moje bogatstvo. To je moj kapital. Dobro bi bilo kad bih mogao da ga unovčimo. Ali nijedna banka neće to da prihvati. Dao bih te moje godine pod dobrim uslovima… kamatnim. Ali eto niko to ne prihvata. Ali dobro, biće sve u redu i bez toga. Moći ću ja i bez tih kamata“, šali se Velisavljević.

On je doživotni počasni član JDP i trenutno na sceni ovog teatra igra u tri predstave – Hamlet (Duh Hamletovog oca), Uobraženi bolesnik (Gospodin Diafoarus) i Sumnjivo lice (Tasa). „Taman posla da odustanem od glume. To je moj život. Pre bih se ubio nego odustao od glume. Niko od mojih kolega nikad ne bi odustao od svog poziva. Zato glumci mnogo i trpe“, zaključuje Velisavljević.

Ovo visoko priznanje za životno delo ustanovljeno je 2001. i dosad su ga dobili glumci Miodrag Petrović Čkalja, Danilo Bata Stojković, Mira Banjac, LJubomir Ubavkić Pendula, Nikola Simić, Olivera Marković, Bora Todorović, Vlastimir Đuza Stojiljković, Petar Kralj, Milena Dravić, Jelisaveta Seka Sablić i Svetlana Bojković. Među dobitnicima su i reditelj Dejan Mijač i dramski pisac Dušan Kovačević, a nagradu su dobili i pisci i pozorišni kritičari Muharem Pervić i Milosav Buca Mirković, kao i reditelj Dragoslav Lazić kao najzaslužniji za nastanak ovog festivala.