Danas sam dobio neku nagradu za stare. Nado, (pita suprugu) kako se zove? A, nagrada za životno stvaralaštvo „Zlatno doba“ Vlasti Velisavljeviću. To je, ovako, jedna lepa skulptura. Dobio sam je u Skupštini grada.
Tamo je bilo dosta interesantnog i, naravno, starog sveta a ja neću da budem star,“ kaže Vlastimir Vlasta Velisavljević, doajen srpskog glumišta. Ima devedeset godina mada bi gustina njegovog rasporeda možda mogla delovati nesavladivo i za jednog tridesetogodišnjaka. Odmah pristaje na intervju za Danasov dodatak posvećen starima ali dodaje da ubrzo mora da ide na sastanak sa rediteljem Ljubišom Ristićem a sutradan putuje.
„Mnogo sam zauzet“, konstatuje Velisavljević.
*Šta sve radite?
Evo, treba da se vidim sa Ljubišom Ristićem koji trenutno radi na svojoj novoj predstavi Crna ruka, pa ćemo verovatno o tome pričati. U mom Jugoslovenskom dramskom pozorištu trenutno radim Hamleta i to bi trebalo obavezno da vidite . Interesantno ja govorim i Hamletov tekst a igram i njegovog oca ali je mnogo komplikovano da vam objašnjavam. To, ako ne dođete da vidite, ja vam ne umem prepričati. Aleksandar Popovski je tu svoju adaptaciju poslao iz Londona pa smo mi to gledali preko Skajpa a došao jedanput ovde pa smo s njim probali. To je potpuno novo viđenje ovog čuvenog dramskog dela. Glogovac je veoma interesantan. „Danas“ je napisao ne baš povoljnu kritiku za ovaj komad a bile su i dve izuzetno pozitivne i dve baš pljuvačke. Ali, sve je to deo posla koji mi radimo . Ja mislim da je predstava dobra ali videćemo po publici. Treća repriza je bila prepuna mladog sveta koji je veoma lepo primio predstavu aplauzom nakon nje i tokom trajanja.
Vlasta i Nebojša Glogovac: Scena iz predstave „Hamlet“; Foto: Nenad Petrović
*Snimate li?
Nedavno sam sa Zdravkom Šotrom radio „Santa Maria della Salute“, novu RTS- ovu seriju „Nušićijada“ i seriju „Nemoj da zvocaš“ koja ide na Prvoj.
*A gde putujete?
Idem da se odmorim. Negde na Taru. Sešću u kola, pa ću videti. Baš sam sad spremio auto. Stavio sam zimske gume. Imam tri, četiri dana na raspolaganju pa idem da se osamim malo.
*I dalje vozite?
Da, ali je to je katastrofa šta rade nama starima. Vi kada položite, recimo ispit u Nemačkoj dobijate dozvolu i ona važi sem ako ne napravite neki prekršaj ili se nešto desi i onda vas policija ,eventualno, pošalje na pregled. Ali ovde ne. Ja svake godine idem na totalni pregled. Imam i očnjaka, pregledam srce, idem kod neurologa. Sve to moram da obavim svake godine i tada izgubim sigurno dva dana dok odem kod jednog, pa drugog lekara, trećeg i četvrtog a onda kod glavnog koji treba to uverenje da mi izda . Onda u SUP, a odatle me pošalju u banku ili poštu da uplatim. I tako ja šetam dva dana. Čuo sam da će se uskoro ta procedura da se ubrza i da će sve moći da se obavi s jednog mesta.
*Volite li da vozite?
Uvek sam voleo da vozim. Ja se i toj vožnji sutra radujem i uvek volim da idem drugačijim putem. Sad ću skrenuti kod Požege, pa ću otići na Ivanjicu a odatle ću kroz one malinarske krajeve. Nadam se da ću se odmoriti, ako opet ne zaglavim u neki projekat.
*Šta vas čini vitalnim?
Druženje. Ljudi oko mene. Toliko se radujem kad imam susreta sa glumcima – Glogovcem, s našom upravnicom ali ne samo sa tim glavnjacima nego sa svim ljudima oko pozorišta. Skoro sam se video i sa Lanetom Gutovićem. On kao da mi je suđen. Radili smo na vodvilju „Ne šetaj se gola“.
*Koliko vam je važno to što radite?
Ja sam navikao da rintam i onda mi to ne pada teško . Glupo je da kažem da je to rekreacija jer se zamorim ali je pitanje da li bih mogao da živim bez tih mojih predstava i, naravno, mog ribolova.
*Gde su dobre vode?
Oko Prijepolja a ima i jedno jezero kod Nove varoši. Tamo ima i supova. Išao sam da ih posmatram prošle godine i bilo je veličanstveno. To nije tek tako neki izlet, leškarenje, nego moglo bi se reći aktivan odmor.
*Pomenuli ste da ste „Hamleta“ spremali i posredstvom Skajpa. Da li često koristite računar?
Koristim, kako da ne, u određenim granicama koliko mi mogućnosti dopuštaju. Imam Internet , Skajp i sad sam posle premijere Hamleta uleteo u tu Fejsbuk varijantu.
*Volite li da učite?
Radoznao sam, volim da čitam Inače, redovno kupujem Danas a posebno uživam u Basarinim tekstovima.
*Da li je radoznalost recept da se ostane mlad duhom?
Možda jeste.
*Kakvi su ovi mlađi glumci s kojima radite. Pitaju li vas za savet?
Sjajni su . Ta generacija me zapanjuje svojim pripadanjem pozorištu . Oni tako grabe, ja imam običaj da kažem za njih, da jedu malu decu. Neki dan kad sam snimao kod Šotre. Bili su Mićko, Glogovac i Đuričko koji su sad već srednjaci, zreli glumci. Ja kupujem od njih savete jer i oni su radoznali. Znaju mnogu toga i prošli su ozbiljne škole. Ipak je ta moja, prva generacija s Pozorišne akademije bila zakinuta u izvesnom smislu . A, kad je otišao i Đuza jedanput sam naglas u tom društvu glumaca srednje generacije konstatovao: „Sada sam ostao sam. Ja više nemam svoju klasu.“ Pitao sam ih da li biste me primili u vašu klasu, a oni su odgovorili “naravno” i uputili me da je to klasa Vlade Jeftovića kojeg sam, na neki način ja, pre mnogo godina, kao član Odbora u JDP-u primio u to pozorište. Tako sam ja ponovo dobio svoju klasu.
Cipele iz „Bube“ traju više od 40 godina*Jesu li još uvek čitave one cipele u kojima decenijama igrate na sceni?
One iz „Bube“. Vi ne možete da zamislite, pa one traju više od 40 godina. Mislio sam da te cipele odnesem u pozorišni muzej ali bi onda ispalo da ja tu sebe trpam. Eto, te cipele izdrže 40 i nešto godina a mnogi glumci koji su bili sa mnom u „Bubi“ su otišli. Sad smo ostali samo Rada Đuričin i ja iz te podele.
Tekst je objavljen u specijalnom dodatku „Treće doba“ u današnjem broju lista Danas
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
