Vlastimir Vlasta Velisavljević: Nisam provodio, nego gubio vreme ovih mesec dana

– Pa, nisam provodio, šta sam provodio, gubio sam vreme. Šta da radim. Izgubljeno vreme, nešto ste hteli, nešto ste mogli ali niste, izgubili ste to i dobili ovo što sad imamo.

Na pitanje ima li ko da mu pomogne odgovara potvrdno.

– Pomažu mi ovi moji iz pozorišta svi, pomažu mi poštari recimo, pomažu mi medicinske sestre koje su malo zanemarili, to jest, malo se ne vide od ovih drugih iako su one pravi heroji. One su stalno kod kreveta. Žao mi je zbog toga – konstatuje i dodaje da mu poštari pomažu jer mu stalno donose novine.

– Moj poštar mi mnogo pomaže je mi on uvek donosi novine, a vaše, Danas, najviše kupujem zbog Basare. To je još od vremena kad smo igrali njegovu predstavu. On inače kad piše ne štedi, a ume da bude prilično grub. Ostao je ono što je. Pročitao sam prekjuče u Danasu intervju moje rediteljke Tatjane Mandić Rigonat i slažem se dosta sa njom. Inače se s njom dobro razumem jer smo radili zajedno dosta toga u pozorištu. U polemičkim stupcima ne učestvujem jer mi to ne treba u ovom trenutku. Kad sve ovo prođe, onda ću valjda i da se opredelim – konstatuje Vlasta.

On kaže da se čuje telefonom sa prijateljima ali da ne pričaju mnogo.

– Ne pričamo dugo. Nije ovo vreme za duge razgovore. A zapravo je bolje kad je tako, kad se dugo razgovara, jer se onda brže kruni to vreme do ponovnog vraćanja u normalu – smatra Vlasta.

Upitan šta mu u ovoj vanrednoj situaciji najviše nedostaje odgovara:

– Mnogo toga. Prvo, nedostaju mi pozorišne predstave. Kad otvorim novine uvek pogledam repertoar pozorišta, a sada više uopšte nemate tu rubriku u Politici. I onda teram dalje do kraja – do čitulja. Šta ćete – to je to – konstatuje Vlasta i dodaje kako dosad nije iskoristio ni mogućnost odobrenog ranojutarnjeg izlaska napolje.

– Nisam koristio ni ta mala puštanja. Imam terasu. Ne zavisim od toga, a i ne znam šta bih radio za tako kratko vreme. Ne znam da li ću i ova nova popuštanja da koristim. Ja sam, znate, navikao na izolacije. Navikao sam na sedenje po zatvorima, pa je ovo za mene kao letovanje u odnosu na ono što sam preživeo kad su me komunisti izolovali. A kad su došle demokratske promene ja sam živnuo, jer je prethodno sve zavisilo od partije – i gde ćete biti i koliko će vas reditelji uzimati i ceniti, da im ne bi pravili neprijatnosti… Tada su malo i oni koji su hteli da budu slobodni zazirali od onih koji su bili pod ključem – priseća se Vlasta, uz ocenu da je zbog toga njegova karijera počela „mnogo kasno“. Upitan koliko sada ima demokratije kaže da ne zna odgovor.

– Pa, ne znam. Ja koristim demokratiju onoliko koliko ja hoću. Ja sam slobodan čovek.

Na opasku da je nekima vreme komunizma bila sloboda i da često evociraju to doba kao „stara dobra vremena“ komentariše:

– Pa, ne znam, svi nešto kukaju za tim starim vremenima u kojima sam ja ispaštao zbog režima, ali moram da kažem da je to bila ozbiljna država. Mnogi se danas prisećaju kako je recimo zdravstvo tada bilo dobro – besplatno lečenje. Iako sam kivan zbog svega što sam u to doba doživeo ne mogu da kažem da to nije bila ozbiljna država. Ja kad sam čitao svoje dosijee, niko nije slagao ništa. Sve je bilo tačno. A sad ne znam. To ću tek da vidim u svom sledećem dosijeu – zaključuje Vlasta Velisavljević.