Vojin Đekić za Danas: Ko stoji iza velike, kriminalne pljačke Zadužbine Nikole Spasića i kulturne baštine?

Pljačku ovog velikog kulturnog dobra sproveo je Republički geodetski zavod, bespravno ignorišući presudu suda kojom je utvrđeno da je cela zgrada u Knez Mihailovoj 33 državna svojina Republike Srbije, i 9. juna ove godine doneo Rešenje (952-02-23-1726/2023) kojim je prvi i drugi sprat Spasićevog zdanja preneo u privatnu svojinu preduzeća „Jugoelektro“.

Kako za Danas ističe advokat Vojin Đekić, upravitelj Zadužbine Nikole Spasića, radi se o otimanju 2.092,46 kvadratnih metara poslovnog prostora, tržišne vrednosti od oko 15 miliona evra.

– U svojstvu zainteresovanog lica za vraćanje imovine, Zadužbina je podnela tužbu Upravnom sudu, tražimo da se poništi konačno rešenje Republičkog geodetskog zavoda, iliti katastra, jer ne postoji ni jedan pravni osnov, ni jedan validni papir na osnovu čega bi „Jugoelektro“ mogao da stekne ovu svojinu – kaže Đekić. – A imajući u vidu da katastar krši zakon i ne priznaje pravosnažnu sudsku odluku da je cela zgrada u državnoj svojini, kao i mnoge druge nezakonitosti u postupku donošenja ovog rešenja, smatramo da postoji opasnost da državna imovina odmah bude prodata moćnim pojedincima, ne čekajući završetak procesa po tužbi Upravnom sudu. Tako bi Zadužbini Nikole Spasića, u postupku restitucije, bilo onemogućeno vraćanje nacionalizovane imovine na prvom i drugom spratu u ulici Kneza Mihaila broj 33 – ističe Đekić.
Osnovna i suštinska stvar na koju se sada poziva Zadužbina je elementarno kršenje zakona.

– Pravosnažna presuda suda važi zauvek ukoliko se ne promeni zakon, i obavezujuća je za sve državne organe i treća lica, a katastar apsolutno nije nadležan da odlučuje o pravu svojine nad imovinom. Prvi Opštinski sud je pre skoro sedamnaest godina utvrdio da je cela zgrada u Knez Mihailovoj 33 u državnoj svojini, i da „Jugoelektro“ kao zakupac prostora na prvom i drugom spratu ne može da se protivi da se cela zgrada upiše u katasatar kao državna svojina. Katastar je bio dužan da sprovodi ovu presudu, ali je on, kako vidimo, ostavio upis „Jugoelektra“ kao da on ima neku zajedničku svojinu u ovoj zgradi – navodi Đekić.

– Da bih bio jasniji o kakvom se otimanju ovde radi, podsetiću da je Zadužbina Nikole Spasića od 2012. u postupku restitucije da joj se vrati imovina, i s obzirom da je ona velika, pet zgrada, Agencija za restituciju rešava zgradu po zgradu. A po zakonu, u fizičkom obliku, mogu da nam se vrate samo one koje su u državnoj svojini. Ukoliko je neka u međuvremenu privatizovana, Zadužbini bi se isplatilo obeštećenje koje po zakonu maksimalno iznosi pola miliona evra, što je zanemarljivo za vrednost prostora prvog i drugog sprata zgrade u Knez Mihailovoj 33 – objašnjava Đekić.

Ono što je najalarmantnije u ovoj priči, kako ističe upravitelj Spasićeve Zadužbine, jeste činjenica da „Jugoelektro“ kao firma postoji samo na papiru.

– „Jugoelektro“ je u blokadi već pet godina, to je zvaničan podatak Narodne banke Srbije, a ima jedno zaposleno lice, i to direktora, i ne ostvaruje nikakav prihod, što se takođe može videti, jedino ako ga neko finansira. najvažnije je to što „Jugoeketro“ postoji samo na papiru – pod tim imenom je upisan u Agenciji za privredne registre, a njegovi vlasnici su UTP Trgovina iz Kruševca sa pedeset odsto udela, i Euro KB iz Beograda sa takođe pedeset odsto. Znači, „Jugoelektro“ osim imena nema ništa, s tim što Euro KB ima svog vlasnika, a pravi vlasnik UTP iz Kruševca je neka šesta firma, sa sto odsto u udela. Očigledno je da se tu radi o sakrivanju pravog vlasnika, i zaista je teško poverovati da tako nešto uopšte može da se dešava u jednoj pravnoj državi. Ali, izgleda da je neko iskoristio neke „rupe“ u zakonu, kako se često objašnjavaju ovakve kriminalne radnje, ali je evidentno da se skrivaju vlasnici, i ceo postupak donošenja ovog rešenja katasra je kriminalan – ističe Đekić.

Kako objašnjava, da bi katastar, iliti Republički geodetski zavod mogao da donese rešenje kojim „Jugoelektro“ postaje vlasnik prvog i drugog sprata zgrade u Knez Mihailovoj 33, s bzirom da je ona skoro 17 godina pravosnažanom odlukom suda svojina države, morao bi da postoji zakonski ugovor o prenosu državne imovine na „Jugoelektro“.

– Ali, takav ugovor ne postoji. Da je sve urađeno na kriminalan način dokazuje i to što Zadužbini nije ni dostavljeno prvo rešenje, koje je po instanci najpre doneo katastar Stari Grad, i kojim se „Jugoelektro“imenuje za vlasnika dela zgrade, tako da nismo odmah mogli da uložimo žalbu. Dobili smo samo rešenje republičkog katastra koji je potvrdio ovu odluku, a kad smo mu prijavili kršenje zakonske procedure, dobili smo sledeći odgovor: Jeste, dostava odluke nije bila u skladu sa zakonom, jer je katastar Stari Grad na koverti napisao da je „Zadžbina otputovala“! Nezamislivo je, zaista šta se ovde događa. Prvo, zadužbina ne može da „putuje“, a drugo, Zadužbina Nikole Spasića je na istoj adresi od 1930. godine, u Knez Mihailovoj ulici broj 47 – kaže njen upravitelj.

– Ovo kršenje zakona je dokazivo, to je isto kao da treba da dokazujemo da su dva plus dva četiri. Ali, zaprepašćujuće je da se neko usudio da donese ovakvo rešenje i da ga potpiše. Jer, nije opljačkana samo Spasićeva zadužbina, oštećena je i država, oteta je državna imovina, kulturno dobro, i meni nije jasno kako se to događa. Ne znam da li je Državno pravobranilaštvo podnelo tužbu protiv ovog rešenja katastra, iako su se i oni žalili, i potvrdili da je cela zgrada u Knez Mihailovoj 33 državna svojina. Ali, ipak ne mogu da shvatim da se državne institucije nisu više angažovale – ističe Vojin Đekić.

Apel javnosti na konferenciji za novinare

Zadužbina Nikole Spasića obratila se 10. jula predsedniku Aleksandru Vučiću, premijerki Brnabić, Ministarstvu kulture, Državnom pravobranilaštvu, Republičkoj direkciji za imovinu, Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture – Beograd, Agenciji za restituciju, Gradskoj opštini Stari Grad, a apel celoj javnosti uputići na konferenciji za novinare, u ponedeljak, 17. jula u 11 časova, u Medija centru (Terazije 3, drugi sprat, Sala M(60).

– Po testamentu Nikole Spasića, njegova Zadužbina je dužna da čuva imovinu koju je ostavio svom narodu, da je izdaje po tržišnim cenama, da od tog novca humanitarno pomaže one kojima je pomoć potrebna, i da održava tu imovinu. Zabranio je otuđenje i prodaju imovine, a primera radi, Zadužbina je samo prošle godine donilara više od 33 miliona dinara, da ne nabrajam sve ono što smo ranije uradili. Za zgradu u Knez Mihailovoj 33 smo posebno vezani, to je kulturna baština od neprocenjive vrednosti za Srbiju – Spasić je sam sagradio, i sa suprugom Anastasijom Nakom Spasić, velikom srpskom dobrotvorkom, živeo u njoj do kraja života – ističe Vojin Đekić.