Foto: Stanislav Milojković„Ništa ne bih menjao u svom životu i karijeri. Ceo život sam se bavio onim što sam najviše voleo, a to je džez, i imao sam sreću da sarađujem sa najboljim mogućim orkestrima. Ni sto godina nije dovoljno za takvo zadovoljstvo“, rekao je ovih dana Vojislav Bubiša Simić, kompozitor, aranžer i dirigent.
Velikan srpskog džeza, urbana legenda i gospodin koji svojim duhom već decenijama osvetljava Beograd, dajući mu sjaj metropole i u onim najmračnijim vremenima, u ponedeljak, 18. marta, napuniće 100 godina.
U njegovu čast, pod naslovom „Srećan 100. rođendan Bubiša“, Big bend Radio-televizije Srbije, uz dirigenta Stjepka Guta, održaće koncert 19. marta u Mts Dvorani.
Umetnik koji je uvek isticao: „Živite, uživajte u životu i u onome što radite i budite živahni”, ovaj koncert, kako je izjavio, čeka s velikim nestrpljenjem: „Izvode se moja dela stara 30 godina, biću predstavljen samo kao kompozitor, sa nekim od mojih najpoznatijih numera“, rekao je Bubiša.
Ogromna je životna i profesionalna storija našeg maestra koji je i Tita ubedio da treba da sluša džez, u vreme kada je ova muzika smatrana simbolom buržoaske dekadencije, a koncerti prekidani upadima službenika Ozne. Bubiša je rođen u Beogradu, u Kraljevini SHS, odrastao je u porodičnoj kući u Ulici majke Jevrosime, baba po majci pričala mu je o dvorskim balovima za vreme kralja Petra Prvog, deda je studirao u Cirihu i bio ministar u vladi Nikole Pašića.
„Baba se rasplakala kada sam u kuću uneo kontrabas, jer je za nju to bilo nešto što nikako ne ide uz našu građansku porodicu. Otac, advokat, voleo je džez, od njega sam za 15. rođendan 1939. dobio gramofonsku ploču na 78 obrtaja, svirao je džez orkestar Kaunta Bejzija. A moja majka je svirala klavir, koji smo imali ukući“, svedočio je o svom životu Bubiša Simić
U šestom razredu Druge muške gimnazije, u jesen 1939, okupio je mali muzički sastav sa drugovima iz škole, kako je govorio, svirali su na „žurevima zbog uspeha kod devojaka“, posle i na školskim zabavama, uzor su im bili američki džez muzičari, a prve džez note počele su da stižu u beogradske knjižare već od dvadesetih godina 20. veka.
Onda je došao rat, muzika je ubrzoprestala, a krajem 1944. Bubiša je dve nedelje proveo u istražnom zatvoru Ozne, jer ga je neko, kako je kasnije saznao, „ocinkario“ da je „reakcionaš“.
Zbog porodične tradicije prvo je upisao Pravni fakultet, a u isto vreme i Muzičku akademiju na kojoj je diplomirao. Bubiša je 1946. osnovao amaterski džez orkestar “Dinamo”, prvi big band u Srbiji, onda je 1948. počeo da svira u Zabavnom džez orkestru Radio Beogradu, a od 1953, više od trideset godina, sve do penzionisanja, kao dirigent bio je na čelu Džez orkestra Radio televizije Beograda, sa kojim je postigao velike uspehe u zemlji i svetu.
Na džez festivalu u Francuskoj 1960. osvojili su prvu nagradu sa Bubišinom kompozicijom „Pozdrav Kauntu Bejziju”, u Italiji, na festivalu u Cava del Tirenni 1965. drugu nagradu, nastupali su na prestižnim svetskim scenama i takmičenjima na kojima su dobijali priznanja, a Bubiša je više od 40 godina bio i gost dirigent Pozorišta na Terazijama, za koje je pisao i orkestracije…
Veliki maestro autor je muzike za brojne TV serije, igrane i dokumentarne filmove, pozorišne predstave, komponovao je džez, simfonijsku, zabavnu, horsku i dečju muziku, a smatra se i začetnikom etno-džeza na ovomnašem prostoru. U njegovoj rekordnoj biografiji i karijeri beleži se da je posle 80. rođendana počeo da piše novinarske tekstove, a svoj život, koji je i svojevrsno svedočanstvo o Beogradu i ovom prostoru tokom jednog veka, „sabrao“ je u pet knjiga – „Susreti i sećanja“, „Sentimentalno putovanje“, „Zvuci vremena“, „Neispričane priče“ i „Srećno putovanje”.
„Pamtim jako dug period, od Kraljevine Jugoslavije, Drugog svetskog rata, komunista, socijalista, Tita, Miloševića, raspada Jugoslavije i suludih ratovi, do 5. oktobra. Onda sam imao neku nadu dok nije ubijen Zoran Đinđić. Posle toga, nekako opet kao idem stalno u krug, ili što šatrovci kažu, vozim se na ler“, govorio je nedavno legendarni džezer.
Svoj 100. rođendan obeležiće sa suprugom Judit i porodicom.
„Iz dva braka imam dve ćerke i troje unučadi. Ćerka iz drugog braka je doktor prava, živi u SAD i radi u Stejt deparmentu. Iza sebe ostavljam dobre, vredne i plemenite ljude i to mi je jako značajno. Više od muzičke karijere po kojoj će me svi pamtiti“, govorio je Bubiša Simić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
