Volim da vajam i crtam, sve ostalo je danguba

Gotovo sam vajao na ravnoj površini. Direktno iz tube sam utiskivao u ruku po četiri pet različitih boja i kad sam ih nanosio one bi se stapale jedna u drugu. – Ovim rečima akademik i vajar Sava Halugin opisuje proces u kojem su nastali njegovi bojeni crteži, predstavljeni nedavno na izložbi u Galeriji Haos koja će moći da se pogleda do 4. jula. Iako vajar, Halugin je, kako priča, oduvek voleo da crta.

– Uvek sam se bavio zabeleškama, crtežima, skicama za skulpturu ali ovog puta sam izložio radove koji poseduju i slikarske elemente – konstatuje, dodajući da su ga na to inspirisale neskluptorske teme.

* Kada kažete da su vas inspirisale neskulptorske teme, šta to u stvari znači?

– Da sam želeo da spomenem nešto što nije rađeno u skulpturi, barem onoliko koliko ja znam. To su razni prizori kao što recimo golubarnici, kolevke, zatim pojedini predmeti koji su u sintezi sa određenom radnjom, u kojoj su oni bili u funkciji zajedno sa čovekom. Koristio sam i animalističke figure praveći jedinstveni sintetički sklop. Jednostavno, sagledavajući predmete iz okruženja, pokušao da ih transponujem u svesti i dočaram utisak prizora, to jest, predmeta koji je ranije imao upotrebnu vrednost i funkciju.

* Imate li neku opservaciju o tome zašto ste birali predmete koji su prevaziđeni i zašto ste odlučili da ih povežete sa ljudima i životinjama?

– Ja bih iz prizorne situacije izdvajao te predmete i sintetizovao ih kao kod rada koji ste mogli videti na ovoj izložbi, gde su one asocijativne grablje. Tu su i neke ruke i neke noge. Želeo sam sintezu različitih elemenata, donekle, poput lepenske skulpture na kojoj su istovremeno i uši i krljušti, ljudske oči, riblja usta… To transponovanje predmeta u ljude, ljudi u životinje, čini određene glasove, radnje, priče i događaje koji su u vezi s atmosferom iz mog detinjstva.

Oni nemaju arhaičnu notu jer sam ih preneo u potpuno savremeni jezik. U tom međuprostoru, između enormnih ponuda u umetničkim iskazima, pokušao sam da oslušnem sebe koliko je to bilo moguće. Nisam razmišljao mnogo o raznim prilikama i situacijama u umetnosti i zbog toga se možda u ovim radovima vidi specifičnost.

* U nekim od crteža se ponavlja motiv nalik vatri, koji izmiče tumačenju. O čemu se radi?

– Nisam hteo da ubacim neko prepoznatljivo kazivanje nego da dodam slovni znak ili elemenat koji asocira na sveću. To je čudna kombinacija ali važnija mi je bila celina koja je nastala s jednom posebnom gradnjom. Kasnije sam prelistavajući te radove intervenisao kad bih u njima uočio neki nedostatak. Činio bih to na brzinu da ne bih otišao korak dalje u kvarenju dela.

* Šta vam je bolo oko, šta ste videli kao nedostatke?

– Prilikom sušenja radovi bi dobijali drugačiji oblik i mogao sam da ih sagledam hladnim očima. Trebalo ih je učvrstiti kao likovno delo. Ovi radovi su samosvojni ali se vidi da ih je radio vajar. Mene pozadina nije toliko zanimala, nego mi je bilo važno da akcentiram i zabeležim svoje ideje koje su mi u početku bile više kao podsetnici, a kasnije sam želeo u njima da istražujem, da tražim određena rešenja, pa sam išao dalje i dalje.

* Zašto koristite boju, koja je najdalja skulpturi?

– Smatram da umetnik ne sme da se postavi zarobljeno, da se oslanja na već postojeću vezu… Umetnici kada rade skulpturu često naprave samo jedan kroki koji je dovoljan nagoveštaj za delo. Ja sam ovaj put išao sa koloritom na papiru i izražajnije sam koristio boju u pikturalnom smislu. I taj postupak, korišćenje boje, mi izuzetno prija. Ovi radovi imaju svežinu kao da su urađeni u dahu ali su neki od njih, ako je to uopšte bitno, rađeni godinama. Sve zavisi šta me povuče dok radim jer u tom procesu ne idem baš toliko ni svesno. Mnogo su mi važniji lično zadovoljstvo, intuicija, nekakva neobjašnjiva radost mi je vodilja. Čim prestanem da se radujem, prestajem i da radim. Jednom prilikom sam rekao da ja to volim da radim, a da mi je sve ostalo danguba. Pravo da vam kažem, radio sam ja i neke druge stvari, recimo u školi, ali je meni to bila danguba. Mučio sam se… Uglavnom sam danju vajao veće formate, a kad dođem u stan onda sam crtao i to mi je pružalo gotovo ekstatično zadovoljstvo. Tako da sam sigurno delovao čudno dok sam radio u školi. Kad je trebalo da se koncentrišem na nešto što me nije interesovalo, to mi je predstavljalo velik teret, a u crtanju sam uživao. Sad sam se oslobodio i to mogu sad da kažem kad sam u penziji, kad me više niko neće opterećivati.

Zagonetka

Na opasku da njegovi radovi nose nešto arhetipsko u sebi, Halugin kaže da je to možda zato što oni u sebi imaju zagonetku.

– Moje teme u zaprege, drljače, predmeti koji su imali funkciju u agrarnom prostoru, ali ih ja nikad ne bih odredio kao ruralne prizore jer su to samo reči koje određuju inspiraciju dok konačno delo ima potpuno drugačiju pokretljivost. Ovi radovi imaju jednu zagonetku, mislim i pomalo humora, jer sam se inspirisao narodnim poslovicama, a možda malo i vicevima. Takođe, zahvalan sam istoričarki umetnosti Borki Božović, koja je prihvatila ovu moju izložbu iako su moji radovi lišeni angažmana koji se koriste u savremenim umetničkim tokovima. Oni imaju drugačiju konotaciju, proistekli su jednostavno iz života, iz stvarnosti… – zaključuje Sava Halugin.

Individualista

Sava Halugin rođen je 1946. u Novom Kneževcu. Diplomirao je i magistrirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije, Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine, Udruženja primenjenih umetnika Vojvodine, član Matice srpske. Za Savu Halugina se može sa potpunim opravdanjem navesti, onako kako je to na jednom mestu u knjizi Moderna skulptura Herbert Rid istakao lapidarno formulišući smisao vajarskog stvaralaštva XX veka, da pripada onim modernim umetnicima koji su i po prirodi i po sudbini, uvek individualisti. Njegova skulptorska umetnost dostigla je onu estetičku razinu koja bi u svakom slučaju ostala neostvarena da zaista i po prirodi svoga oblikovateljskog mentaliteta i po plastičkoj sudbini nije postala jedna paradigmatična individualna pojava u srpskoj likovnoj umetnosti najnovijeg perioda.