Vorhol, umetnik koji je napravio brend od svog imena

U Zaprokuli kažu da je izložba o Endiju Vorholu, koja pored postera i polaroida uključuje i njegovu skulpturu u prirodnoj veličini rad vajara Svetozara Radovića, „svojevrsno vraćanje umetnosti umetniku“.

„Umetnik sa dva lica, privatnim i javnim, Vorhol, inspiracija je za izložbu portreta i autoportreta, kojom želimo da javnosti prikažemo umetnika iza brenda koji je napravio od svog imena.

Ekscentrični tvorac pop-art kulture, Endi Vorhol, intrigirao je svet svojim delima, oscilirajući između omiljenog i antijunaka. Ovom izložbom Zaprokul prikazuje retrospekciju ikone pop arta, preispitujući umetnika kroz njegov lični identitet“, poručuju iz Zaprokula.

Endi Vorhol (1928-1987) nije bio samo najveća i najvažnija ličnost svetskog pop-arta, već i uspešan američki slikar, režiser, publicista, glumac.. Rodom iz Pitsburga u Pensilvaniji, poticao je radničke rusinske unijatske porodice, koja je amerikanizovala svoje prezime.

Rođen je kao Endru Vorhola i pripadnost Rimokatoličkoj crkvi istočnog obreda imala je važnu ulogu u njegovom životu i radi. Verska osećanja smatrao je ličnom temom, ali mnogi njegovi kasniji radovi sadrže skrivene religijske teme, u njima se oseća i uticaj ikonografske tradicije istočnog hrišćanstva. Sveštenici na Menhetnu su čak tvrdili da je bio redovan na liturgijama i da je u crkvu odlazio gotovo svakog dana.

Bolest u detinjstvu i vezanost za krevet pomogli su mu da otkrije umetničke talente, a u kasnijim godinama donela mu je hipohondriju i strah od „belih mantila“. Studirao je dizajn na Univerzitetu Kernegi Melon, a potom je 1949. otišao u NJujork, gde je počeo uspešnu karijeru u jednom magazinu, baveći se ilustracijom i oglasima.

Tokom šezdesetih godina 20. veka od ilustratora postao jedan od najpoznatijih umetnika SAD – slikao je američke brendove poput Koka-Kole i filmske ikone kalibra Merlin Monro i Elizabet Tejlor, osnivao atelje „Fabriku“ u kome je okupio slikare, pisce, muzičare i poznate andergraund ličnosti.

Kontraverzan i popularan svojim radovima izaziva revoluciju u umetnosti, koja ga vodi ka boemskoj ekscentričnosti i skandalima. Pokušaj atentata koji je preživeo 1968. ostavio je trajne posoledice na njegov život i umetnost na koje je u narednim godinama uticala i Vorholova sklonost holivudskom glamuru.

Umetnik koji je spajao u svom delu i životu razne paradokse, bio je među prvim velikim američkim umetnicima koji bili otvoreni po pitanju seksualnosti i nisu krili sklonost ka istom polu. Preminuo je u 58. godini, oporavljajući se posle rutinske operacije žučne kese – umro u snu od infarkta.

Sahranjen na grkokatoličkom groblju u predgrađu Pitsburga. U rodnom gradu ima svoj muzej koji nosu njegovo ime i u kome se čuva zbirka sa više od 12.000 umetničkih predmeta. Vorholov brat, DŽon Vorhol i Vorhol zadužbina iz NJujorka 1992. osnovali su i Vorholov porodični muzej moderne umetnosti u Slovačkoj u mestu Medžilaborce, u čijoj su blizini rođeni Vorholovi roditelji.

Izložba u Zaprokulu, koju je otvorio Vladimir Tomčić, istoričar umetnosti i kolekcionar, trajaće do 8. septembra.

Stil Bastera Kitona

– Sve što treba da se zna o meni i mom radu je već tu – na površini – govorio je Vorhol. Bavio se slikarstvom, fotografijom, crtežom i skulpturom, pravio filmove, od kojih je odustao posle pokušaja atentata. Jedan od njegovih muzičkih projekata bio je i bend Velvet andergraund, dizajnirao je omote za albume Rolingstounsa, Lu Rida, DŽona Lenona… Družio se sa Bobom Dilanom, imao veliki uticaj na novotalasni pankrok, kao i na Dejvida Bouvija, koji je snimio i pesmu „Endi Vorhol“. Vorhol je autor i nekoliko knjiga, imao je svoje TV emisije. Istoričari umetnosti tvde da je sve što je Vorhol uradio i čime se bavio sadržalo zajednički element – potpunu bezizražajnost stila Bastera Kitona, što se ogledalo i u njegovom ponašanju – često se „pravio glup“ u medijima i odbijao je da objašnjava svoj rad.